Premijer i novi ministar spoljnih poslova Grčke Aleksis Cipras potvrdio je danas da će Grčka predsedničkim ukazom proširiti svoje teritorijalne vode sa šest na 12 nautičkih milja.
Cipras je to rekao u Ministarstvu spoljnih poslova prilikom preuzimanja dužnosti od Nikosa Kocijasa, ministra ciju je ostavku prihvatio ove nedelje, ali mu je danas ipak odao priznanje za letošnje sklapanje sporazuma s Makedonijom o rešavanju bilateralnog spora, i jer se za Kocijasovog mandata Gcka "povecala" proširenjem teritorijalnih voda koje je Kocijas pripremio.
Predajuci dužnost, Kocijas je objasnio da proširenje teritorijalnih voda sa šest na 12 milja "olakšava i ekonomsku eksploataciju mora sa susednom Italijom i Albanijom".
Nova, povecana širina teritorijalnih voda primenjivace se svuda sem u moreuzima užim od toga, gde ce granicna linija sa susedima, pre svega s Turskom, ostati na sredini raspoloživog prostora.
Uz to Grcka ce ubuduce, zahvaljujuci proširenju teritorijalnih voda, imati pod svojom kontrolom i sve prostrane zalive ciji je deo do sada, zbog upola manje širine teritorijalnog mora, predstavljao medunarodne vode, te su bili van njene kontrole. Tako je cak i u Saronskom zalivu, gde je priobalje Atine.
Grcka se time, dodao je Kocijas, priprema i za završetak pregovora o razgranicenju podmorskog, epikontinentalnog pojasa s Turskom.
Dosadašnji ministar spoljnih poslova je rekao da proširenje teritorijalnih voda znaci "za sve naše prijatelje i saveznike da za svaku ekonomsku ili drugu aktivnost u okviru naših teritorijalnih voda, treba da traže dozvolu od nas, što nisu cinili do sada, i da plate cenu koju c´e predvidati svaki ugovor o tome".
Saopštenje o širenju teritorijalnih voda sa šest na 12 nautickih milja predstavlja promenu stava spoljne politike o tome, uspostavljenog još pre 80 godina.
Atinski list "Katimerini" danas podseca da je širina od šest nautickih milja bila na snazi od 1936. godine, od kada traje debata o tome da li Grcka treba da svoje vode proširi na 12 milja, na šta u nacelu ima pravo kao potpisnica Konvencije UN o pravu mora.
Grcki ministar: Turska neprijatelj, šaljemo vojsku
Od juna 1996. godine to pitanje je u središtu grcko-turskih odnosa, pošto je tada Skupština Turske ovlastila tursku državu da proglasi rat Grckoj ako ona proširi svoje teritorijalne vode na 12 nautickih milja.
Od tada je zato preovladivalo shvatanje da c´e Grcka svoje teritorijalne vode ili proširiti svuda i u celini, ili ih uopšte nece širiti, dok novi predsednicki dekreti o tome omogucavaju da se to uradi postepeno, deo po deo obale ili oblasti mora. To je stav Kocijasa koji se, piše list, podudara sa stavom premijera Ciprasa.
Medutim, pri rešavanju spora s Turskom, o cemu se pregovara vec 17 godina, ukazuje "Katimerini", delimicno širenje teritorijalnih voda je izuzetno problematicno, jer Grcka time gubi svoj glavni argument protiv Turske - da Atina, uz poštovanje medunarodnog prava, ne pribegava jednostranim potezima, cak i ako su apriori opravdani medunarodnim pravom.
Uz to, delimicno širenje podmorskog, epikontinentalnog pojasa Grcke, navodi list, daje argumente navodima Turaka koji Egejsko more opisuju kao toliko specificno, da tu rešenje nisu standardne odredbe medunarodnog prava.
Slicnih dilema ima i na drugom moru kod obala Grcke, Jonskom, koje ona deli s Albanijom.
I, naposletku, navodi "Katimerini", uprkos zvanicnoj najavi premijera, pitanje je da li je kabinet predsednika Republike koji se uvek i trajno pridržava Ustava, i posebno sadašnji šef države Prokopis Pavlopulos koji je iskusan pravnik, uopšte dobio danas obnarodovane predsednicke dekrete o proširenju teritorijalnih voda koje po zakonu za njegov potpis priprema Vlada.
Još jedan, podednako važan aspekt je stav Zapada prema toj inicijativi Grcke. Ciprasova vlada je pokazala da ima "izuzetan stepen saradnje i razumevanja sa Vašingtonom i Briselom u nizu pitanja, pocev od programa štednje, sve do sporazuma s Prespe (s Makedonijom) i suocavanja s pretnjama druge vrste u regionu", piše list.
"Medutim, proširenje teritorijalnog mora nije samo crtanje po papiru, a, ukoliko se sprovede, donosi znacajnu promenu statusa Grcke u regionu što znaci da c´e predstojeci razvoj dogadaja biti proba za snagu politickog sistema i za snagu Grcke kao stuba stabilnosti u regionu", zakljucuje "Katimerini".
