Glavni pregovarač Teherana u razgovorima o iranskom nuklearnom programu Ali Larižani izjavio je da je Iran spreman za kompromis o spornom programu.
Larižani je za Bi-Bi-Si rekao da je Teheran voljan da razgovara o zabrinutosti spoljnjeg sveta zbog prerade nuklearnog goriva, koja bi mogla da vodi navodnoj proizvodnji atomskog oružja i da tim povodom ponudi određene garancije.
"Mi nismo zatvorili put do kompromisa i u načelu verujemo da je neka složena medjunarodna pitanja najbolje rešavati putem razgovora. Ali, razgovori u kojima jedna strana želi da izvrši određeni pritisak nemaju izgleda du budu konstruktivni", rekao je on.
Medjunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je u medjuvremenu da će za dve nedelje održati hitan sastanak na kojem će biti razmotren iranski nuklearni program.
Britanija, Francuska i Nemačka su pripremile nacrt rezolucije kojom se traži da se Iran prijavi Savetu bezbednosti UN, što bi Teheran moglo da suoči sa mogućim sankcijama svetske organizacije.
Nemački mediji u četvrtak su objavili saznanja nemačke savezne obaveštajne službe - BND da bi Iran za nekoliko meseci mogao da napravi atomsku bombu. Šef BND-a Ernst Urlau (Uhrlau) je o tome, na zajedničkom sastanku, već obavestio predstavnike Saveznog ministarstva inostranih poslova u Berlinu.
Prema saznanjima medija, BND ocenjuje da u vezi sa sposobnošću Irana da napravi atomsku bombu, "ima naznaka koje daju povoda za brigu".
Iran, kako je ukazala nemačka obaveštajna služba, već uveliko eksperimentiše sa obogaćenim uranom i pod odgovarajućim okolnostima, ova zemlja za samo nekoliko meseci može da poseduje bombu.
U jesen prošle godine, izraelski ministar inostranih poslova Silvan Šalom, kako su tada preneli nemački mediji, saopštio je da bi Teheran atomsku bombu mogao da ima za pola godine.
Nezavisni Medjunarodni institut za strateške studije je tada saopštio da je Iranu potrebno najmanje pet godina da proizvede dovoljno fisionog materijala za jednu jedinu atomsku bombu, ali da je
15 godina realniji rok.
Medjunarodna zajednica je već nedeljama uznemirena zbog mogućnosti da Iran stekne atomsko naoružanje. Vlasti u Teheranu su, doduše, u više navrata razvoj nuklerne tehnologije obrazložile željom da podmire rastuće potrebe za energijom, ali se protive uobičajenoj međunarodnoj kontroli.
Više zapadnih država želi da o nuklearnom programu Irana raspravlja Savet bezednosti UN i da razmotri mogućnost uvodjenja sankcija protiv ove islamske države.
Strah Zapada je porastao posebno, pošto je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad nedavno rekao da bi Izrael "trebalo izbrisati sa karte sveta", ili premestiti u Evropu.
(Beta)
Larižani je za Bi-Bi-Si rekao da je Teheran voljan da razgovara o zabrinutosti spoljnjeg sveta zbog prerade nuklearnog goriva, koja bi mogla da vodi navodnoj proizvodnji atomskog oružja i da tim povodom ponudi određene garancije.
"Mi nismo zatvorili put do kompromisa i u načelu verujemo da je neka složena medjunarodna pitanja najbolje rešavati putem razgovora. Ali, razgovori u kojima jedna strana želi da izvrši određeni pritisak nemaju izgleda du budu konstruktivni", rekao je on.
Medjunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je u medjuvremenu da će za dve nedelje održati hitan sastanak na kojem će biti razmotren iranski nuklearni program.
Britanija, Francuska i Nemačka su pripremile nacrt rezolucije kojom se traži da se Iran prijavi Savetu bezbednosti UN, što bi Teheran moglo da suoči sa mogućim sankcijama svetske organizacije.
Nemački mediji u četvrtak su objavili saznanja nemačke savezne obaveštajne službe - BND da bi Iran za nekoliko meseci mogao da napravi atomsku bombu. Šef BND-a Ernst Urlau (Uhrlau) je o tome, na zajedničkom sastanku, već obavestio predstavnike Saveznog ministarstva inostranih poslova u Berlinu.
Prema saznanjima medija, BND ocenjuje da u vezi sa sposobnošću Irana da napravi atomsku bombu, "ima naznaka koje daju povoda za brigu".
Iran, kako je ukazala nemačka obaveštajna služba, već uveliko eksperimentiše sa obogaćenim uranom i pod odgovarajućim okolnostima, ova zemlja za samo nekoliko meseci može da poseduje bombu.
U jesen prošle godine, izraelski ministar inostranih poslova Silvan Šalom, kako su tada preneli nemački mediji, saopštio je da bi Teheran atomsku bombu mogao da ima za pola godine.
Nezavisni Medjunarodni institut za strateške studije je tada saopštio da je Iranu potrebno najmanje pet godina da proizvede dovoljno fisionog materijala za jednu jedinu atomsku bombu, ali da je
15 godina realniji rok.
Medjunarodna zajednica je već nedeljama uznemirena zbog mogućnosti da Iran stekne atomsko naoružanje. Vlasti u Teheranu su, doduše, u više navrata razvoj nuklerne tehnologije obrazložile željom da podmire rastuće potrebe za energijom, ali se protive uobičajenoj međunarodnoj kontroli.
Više zapadnih država želi da o nuklearnom programu Irana raspravlja Savet bezednosti UN i da razmotri mogućnost uvodjenja sankcija protiv ove islamske države.
Strah Zapada je porastao posebno, pošto je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad nedavno rekao da bi Izrael "trebalo izbrisati sa karte sveta", ili premestiti u Evropu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.