On poziva države da deluju smelo da spreče katastrofalni porast temperatura pre kraja veka.

Gutereš je rekao da su klimatske promene "najvažnije pitanje s kojim se suočavamo"."I dok smo svedoci razornog uticaja klime širom sveta i dalje ne činimo dovoljno, niti delujemo dovoljno brzo da sprečimo nepovratni i katastrofalni klimatski poremećaj", rekao je Gutereš predstavnicima gotovo 200 zemalja okupljenih na konferenciji o klimi u Katovicama.

On je kritikovao zemlje, posebno one koje su najodgovornije za emisiju gasova s efektom staklene bašte zbog toga što nisu učinile dovoljno da ispune ciljeve Pariskog klimatskog dogovora iz 2015.

U tom dogovoru postavljen je cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena Celzijusa, idealno na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Navodeći nedavno objavljen naučni izveštaj o teškim posledicama ukoliko se dozvoli da prosečne globalne temperature porastu više od 1,5 stepeni, Gutereš je pozvao zemlje da do 2030. smanje svoje emisije štetnih gasova za 45 procenata u odnosu na 2010. godinu s ciljem da ih svedu na nulu do 2050. 

Naučnici: Zemlja "pred tačkom pucanja"!

Takav potez, za koji stručnjaci kažu da je jedini način da se postigne cilj od 1,5 stepeni, zahtevao bi radikalnu izmenu globalne privrede. "Ukratko, potrebna nam je kompletna transformacija naše globalne energetske privrede kao i način na koji možemo da upravljamo našim resursima zemlje i šuma", rekao je Gutereš.

On je rekao da vlade treba da prigrle šanse, umesto što se čvrsto drže fosilnih goriva kao što je ugalj, koji se smatra krivim za veliki deo emisije štetnih gasova.

Gutereš je pozvao pregovarače da ne izgube iz vida činjenicu da izazovi s kojim se suočavaju blede u poređenju s teškoćama koje klimatske promene već stvaraju milionima ljudi širom sveta čija je zarada za život ugrožena zbog podizanja nivoa mora, suše i jačih oluja.

Na dvonedeljnoj konferenciji treba da se ustanovi kako će vlade izveštavati o svojim naporima za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i zadržavanju zagrebanja u okviru ograničenja iz Pariskog sporazuma.

Poljska koja brani svoju industriju baziranu na uglju, želi da se danas usvoji deklaracija o "pravednoj tranziciji" u kojoj se insistira na izazovima s kojima se suočavaju oblasti koje treba da odustanu od fosilnih goriva.