Srbi iz Italije i grupa italijanskih intelektualaca podneće sutra italijanskim vlastima, na dan kada je ta zemlja priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, peticiju sa predlogom da preispitaju tu odluku.
To je rekao Tanjugu jedan od pokretaca peticije i poverenik za humanitarna pitanja u Savezu Srba u Italiji, Dejan Kušalo.
Prema njegovim recima, peticija, koju je, kaže, potpisalo oko 6.000 ljudi i oko 3.000 putem onlajn formulara, bice prosledena ministrima u vladi, Senatu i donjem Domu parlamenta.
"Naš predlog je da Italija još jednom razmotri ideju o priznanju, jer po tadašnjem zakonu, to je trebalo da bude odluka parlamenta. Dakle, skupština je trebalo da odluci da li oni priznaju Kosovo kao državu, medutim, to je uradio Savet ministara. Nedostaje ta legalna strana što mi želimo da iskoristimo", rekao je Kušalo.
Razlog je, kaže, jednostavan, a to je da se ponovo cuje prica o KiM i da se vidi ko od parlamentaraca podržava Srbiju.
On podseca da je Italija prisutna na Kosovu preko KFOR-a i da je važna clanica Evropske unije.
"Kada bi peticija došla u parlament sigurno bi se ta osetjlivost prema Kosovu opet povratila i možda bi mogli da kažemo neku rec o tome šta se tamo dešava, u kakvoj situaciji žive Srbi na toj teritoriji, a možda i pomognemo našoj državi da dobije 'još snage' u borbi za Kosmet", rekao je Kušalo koji u Italiji živi od 1995. godine.
I vojnici KFOR žrtve osiromašenog uranijuma
On je ukazao da je tokom prikupljanja onlajn potpisa bilo mnogo pretnji, cak i pretnji smrcu.
U svakom slucaju, Kušalo smatra da na ovaj nacin mogu da urade nešto korisno za Srbe na KiM, ali i za pregovore izmedu Beograda i Prištine. On istice da samo u Vicenci živi oko 50.000 Srba.
Inace, u peticiji se navodi da KiM predstavlja srce srpske civilizacije, da u Ustavu Srbije piše da je KiM deo Srbije, a ukazuje se i na rezoluciju 12 44 SB UN.
Dacic: Razgranicenje je zvanicna ponuda Albancima
Navodi se i da je uprkos prisustvu medunarodnih oružanih snaga, takozvana OVK uspela da protera skoro sve nealbanske nacionalne manjine, to jest 240.000 osoba srpske, crnogorske, turske, romske, jevrejske, egipatske, goranske i hrvatske, uništavajuci stotine pravoslavnih crkava i drugih verskih objekata, te da je deo srpske zajednice, posebno u Metohiji, prinuden da živi u enklavama opkoljenim albanskom vecinom.
Podsecaju da se priznanje Kosova desilo 20. februara 2008. godine putem pisma koje je Prištini uputio bivši ministar spoljnih poslova Masimo D'Alema, bez bilo kakve prethodne parlamentarne debate i ukljucivanja u to politickih snaga, bilo vecine, bilo opozicije.
Potpisinici peticije, kaže se dalje, zahtevaju otvaranje parlamentarne debate o mogucnosti Italije da ponovo razmotri priznanje Kosova kao nezavisne države i vece angažovanje italijanskih vojnih, politickih i kulturnih vlasti na zaštiti manjina i kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji.
Traže posebno od razlicitih poslanickih grupa da se formalno izjasne po pitanju italijanskog priznanja Kosova, a od aktuelne italijanske vlade da koordinira saradnju sa vladom u Beogradu kako bi dobila informacije vezane za aktuelnu situaciju u pokrajini Kosmet.
Zahtevaju od Italije da, u skladu sa Rezolucijom 1244 SBUN, promoviše na svim odgovarajucim mestima bezbedan povratak domovima izbeglih i prognanih sa Kosova i Metohije.
