Na hiljade učenika demonstriralo je u više desetina nemačkih gradova tražeći bolje uslove školovanja, reformu sistema sa strogom podelom na tri škole, i više novca za zapošljavanje novih nastavnika i za opremanje škola pedagoškim materijalom.
Na hiljade učenika demonstriralo je u više desetina nemačkih gradova tražeći bolje uslove školovanja, reformu sistema sa strogom podelom na tri škole, i više novca za zapošljavanje novih nastavnika i za opremanje škola pedagoškim materijalom.
U Berlinu se ispred gradske većnice okupilo oko 5.000 učenika, u Štutgartu oko 4.000. Slični skupovi održavaju se i u Hamburgu, Bremenu, Minhenu, Nirnbergu, Rostoku, Kelnu i još dvadesetak gradova.
Đaci organizovani u inicijativu "Srušimo blokadu u školstvu" traže još i besplatne vrtiće, besplatne školske knjige i besplatne studije.
Posebno se zahteva i reforma školstva koja bi omogućila da deca duže ostaju u zajedničkoj osnovnoj školi. Sada se posle četvrtog razdera đaci, odnosno roditelji opredeljuju između tzv. glavne škole (u koju idu uglavnom deca roditelja koji zarađuju malo i koji su i sami lošeg obrazovanja), realke i gimnazije.
Demonstranti smatraju da je ovaj sistem nepraveden, da reprodukuje socijalne razlike i onemogućava da se deca opredeljuju za zanimanja u skladu sa sopstvenim talentom i sposobnostima.
Pored toga traži se smanjenje razreda koji sada u srednjim školama imaju između 30 i 32 đaka, zapošljavanje novih nastavnika i razvoj novih, alternativnih modela nastave.
Učenici u pozivu za štrajk kritikuju to što je savezna vlada sa lakoćom odvojila 500 milijardi evra za pomoć bankama ugroženih finansijskom krizom, a nije u stanju da obezbedi 30 milijardi za oporavak školskog sistema koliko već godinama zahteva Savez nemačkih sindikata.
U nizu gradova đaci imaju podršku nastavnika i direktora škola, iako oni u štrajku ne smeju da učestvuju. Demonstrante podržava i Sindikat zaposlenih u školstvu koji je školama preporučio da, uprkos suprotnom zahtevu školskih vlasti, đacima koji danas ne dođu u školu opravdaju izostanak.
U Nemačkoj se već više godina, od kada se ovdašnje škole nedovoljno dobro plasiraju u međunarodnoj PISA-studiji, vodi ogorčena rasprava o mogućnostima reformi obrazovnog sistema.
Međutim, školstvo u Nemačkoj nije u nadležnosti saveznih, već pokrajinskih vlasti, ali ni tamo nema odgovorajućeg konsenzusa o tome kako bi trebalo da izgleda moderna škola koja bi zadovoljila zahteve đaka, roditelja, nastavnika, ali i politike koja sve to treba da finansira i privrede koja sebi želi da obezbedi odgovarajući profil zaposlenih.
Da su nemačkom školskom sistemu potrebne "prepravke", nisu današnjim demonstracija podsetili samo učenici. Upravo objavljena studija Instituta nemačke privrede (DIW) o inovativnim kapacitetima Nemačke pokazala je da zemlja u tom pogledu kaska za mnogim zapadnim državama. Kao jedan od glavnih razloga za to naveden je i neodgovarajući školski sistem.
(Beta)
U Berlinu se ispred gradske većnice okupilo oko 5.000 učenika, u Štutgartu oko 4.000. Slični skupovi održavaju se i u Hamburgu, Bremenu, Minhenu, Nirnbergu, Rostoku, Kelnu i još dvadesetak gradova.
Đaci organizovani u inicijativu "Srušimo blokadu u školstvu" traže još i besplatne vrtiće, besplatne školske knjige i besplatne studije.
Posebno se zahteva i reforma školstva koja bi omogućila da deca duže ostaju u zajedničkoj osnovnoj školi. Sada se posle četvrtog razdera đaci, odnosno roditelji opredeljuju između tzv. glavne škole (u koju idu uglavnom deca roditelja koji zarađuju malo i koji su i sami lošeg obrazovanja), realke i gimnazije.
Demonstranti smatraju da je ovaj sistem nepraveden, da reprodukuje socijalne razlike i onemogućava da se deca opredeljuju za zanimanja u skladu sa sopstvenim talentom i sposobnostima.
Pored toga traži se smanjenje razreda koji sada u srednjim školama imaju između 30 i 32 đaka, zapošljavanje novih nastavnika i razvoj novih, alternativnih modela nastave.
Učenici u pozivu za štrajk kritikuju to što je savezna vlada sa lakoćom odvojila 500 milijardi evra za pomoć bankama ugroženih finansijskom krizom, a nije u stanju da obezbedi 30 milijardi za oporavak školskog sistema koliko već godinama zahteva Savez nemačkih sindikata.
U nizu gradova đaci imaju podršku nastavnika i direktora škola, iako oni u štrajku ne smeju da učestvuju. Demonstrante podržava i Sindikat zaposlenih u školstvu koji je školama preporučio da, uprkos suprotnom zahtevu školskih vlasti, đacima koji danas ne dođu u školu opravdaju izostanak.
U Nemačkoj se već više godina, od kada se ovdašnje škole nedovoljno dobro plasiraju u međunarodnoj PISA-studiji, vodi ogorčena rasprava o mogućnostima reformi obrazovnog sistema.
Međutim, školstvo u Nemačkoj nije u nadležnosti saveznih, već pokrajinskih vlasti, ali ni tamo nema odgovorajućeg konsenzusa o tome kako bi trebalo da izgleda moderna škola koja bi zadovoljila zahteve đaka, roditelja, nastavnika, ali i politike koja sve to treba da finansira i privrede koja sebi želi da obezbedi odgovarajući profil zaposlenih.
Da su nemačkom školskom sistemu potrebne "prepravke", nisu današnjim demonstracija podsetili samo učenici. Upravo objavljena studija Instituta nemačke privrede (DIW) o inovativnim kapacitetima Nemačke pokazala je da zemlja u tom pogledu kaska za mnogim zapadnim državama. Kao jedan od glavnih razloga za to naveden je i neodgovarajući školski sistem.
(Beta)
