Lideri Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u usponu složili su se da preduzmu hitnu akciju, koja bi mogla uključivati i mere fiskalnog stimulansa, kako bi stabilizovali finasijska tržišta i povratili rast globalne privrede, koja je u krizi.
Lideri Grupe 20 (G20) industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u usponu složili su se da preduzmu hitnu akciju, koja bi mogla uključivati i mere fiskalnog stimulansa, kako bi stabilizovali finasijska tržišta i povratili rast globalne privrede, koja je u krizi.
Oni su takođe podržali obezbeđivanje tržištima u uspunu većeg uticaja na globalni finansijski poredak, prenela je agencija Rojters.
Prema navodima agencije, učesnuici samita, koji je okončan sinoć u Vašingtonu, takođe su podržali:
- Fiskalne mere kojima bi se hitno podstakla tražnja,
- Veća sredstva za Međunarodni monetarni fond, kako bi mogao da pomogne privredama u usponu,
- Pojačane napore da se do kraja ove godine postigne značajan napredak u Doha rundi o liberalizaciji svetske trgovine,
- Reformu monetarnog sistema, tzv. Breton Vudsa, kako bi ekonomije u usponu dobile veći uticaj, u skladu sa njihovom rastućom ekonomskom težinom,
- Supervizorsko telo koje će nadgledati rad glavnih svetskih banaka i
- Reviziju računovodstvenih standarda, plata izvršnih direktora, agencija za kreditni rejting...
Ministrima finansija G20 naloženo je da rade na detaljima do 31. marta 2009, da bi pripremili sledeći samit.
U zvaničnom saopštenju izdatom posle samita navodi se da su se učesnici saglasili da je potrebno više učiniti za jačanje globalne ekonomije, kako bi bio obnovljen njen rast i poboljšano regulisanje finansijskih tržišta, ali su ostavili pojedinim zemljama detalje kako to učiniti.
U zajedničkom saopštenju objavljenom posle petočasovnih razgovora, lideri 20 najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u usponu, poput Narodne Republike Kine, Indije, Brazila, Meksika i Južne Koreje, su se saglasili u subotu uveče o potrebi reformi svetskog finansijskog sistema, kako bi bile sprečene nove krize.
"Moramo položiti temelje za reforme kako bi osigurali da se globalne krize, poput ove, više ne ponavljaju", naglašeno je u saopštenju.
Lideri su pozvali na "širok politički odgovor" zbog mogućnosti duboke recesije i istakli da države treba da deluju "primereno domaćim uslovima", prenele su svetske novinske agencije.
U saopštenju je upozoreno da "ekonomski zamah značajno slabi u vodećim ekonomijama, a globalni izgledi su oslabili".
Šefovi država ili vlada zemalja-članica G20 su u saopštenju sa njihovog prvog samita upozorili protiv podizanja novih trgovinskih barijera, zatražili da budu osigurana dodatna sredstva Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i odredi 31.mart 2009, kao krajnji rok za preporuke o dodatnim akcijama.
Naime, lideri su odredili da do tog datuma ministri finansija donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost tržišta.
U delu saopštenju posvećenom utvrđivanju uzroka sadašnje globalne krize, lideri G20 su ocenili da "kreatori politike, regulatori i supervizori u nekim razvijenim zemljama nisu odgovarajuće procenili i posvetili pažnju porastu rizika na finansijskim tržištima, nisu držali korak s finansijskim inovacijama, ili uzimali u obzir sistemske posledice domaćih regulatornih delovanja".
Domaćin samita, predsednik Džordž Buš ocenio je kao uspešan samit koji je okupio predsednike država ili vlada 26 zemalja, i najviše zvaničnike Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Buš je precizirao da su se svetski lideri saglasili da vode politiku ekonomskog rasta, ali da insistiraju da je potrebno još raditi na rešavanju globalne finansijske krize, javio je Rojters.
"Svi smo zajednički ocenili da treba da preduzmemo ekonomske mere podsticanja rasta", rekao je Buš novinarima po završetku samita.
Buš je ocenio da akcije koje su zemlje do sada preduzele "počinju delovati" na suzbijanju finansijske krize.
"Mi prilagođavamo naše finansijske sisteme realnostima 21. veka", naglasio je odlazeći američki predsednik.
"Treba da izađemo odavde sa čvrstim akcionim planom, koji imamo, treba takođe reći ljudima da ima još posla da se uradi, i biće još sastanaka", dodao je Buš.
Učesnici samita u Vašingtonu dogovorili su da se ponovo sastanu najkasnije do kraja aprila 2009. godine.
(Tanjug/MONDO)
Oni su takođe podržali obezbeđivanje tržištima u uspunu većeg uticaja na globalni finansijski poredak, prenela je agencija Rojters.
Prema navodima agencije, učesnuici samita, koji je okončan sinoć u Vašingtonu, takođe su podržali:
- Fiskalne mere kojima bi se hitno podstakla tražnja,
- Veća sredstva za Međunarodni monetarni fond, kako bi mogao da pomogne privredama u usponu,
- Pojačane napore da se do kraja ove godine postigne značajan napredak u Doha rundi o liberalizaciji svetske trgovine,
- Reformu monetarnog sistema, tzv. Breton Vudsa, kako bi ekonomije u usponu dobile veći uticaj, u skladu sa njihovom rastućom ekonomskom težinom,
- Supervizorsko telo koje će nadgledati rad glavnih svetskih banaka i
- Reviziju računovodstvenih standarda, plata izvršnih direktora, agencija za kreditni rejting...
Ministrima finansija G20 naloženo je da rade na detaljima do 31. marta 2009, da bi pripremili sledeći samit.
U zvaničnom saopštenju izdatom posle samita navodi se da su se učesnici saglasili da je potrebno više učiniti za jačanje globalne ekonomije, kako bi bio obnovljen njen rast i poboljšano regulisanje finansijskih tržišta, ali su ostavili pojedinim zemljama detalje kako to učiniti.
U zajedničkom saopštenju objavljenom posle petočasovnih razgovora, lideri 20 najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u usponu, poput Narodne Republike Kine, Indije, Brazila, Meksika i Južne Koreje, su se saglasili u subotu uveče o potrebi reformi svetskog finansijskog sistema, kako bi bile sprečene nove krize.
"Moramo položiti temelje za reforme kako bi osigurali da se globalne krize, poput ove, više ne ponavljaju", naglašeno je u saopštenju.
Lideri su pozvali na "širok politički odgovor" zbog mogućnosti duboke recesije i istakli da države treba da deluju "primereno domaćim uslovima", prenele su svetske novinske agencije.
U saopštenju je upozoreno da "ekonomski zamah značajno slabi u vodećim ekonomijama, a globalni izgledi su oslabili".
Šefovi država ili vlada zemalja-članica G20 su u saopštenju sa njihovog prvog samita upozorili protiv podizanja novih trgovinskih barijera, zatražili da budu osigurana dodatna sredstva Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i odredi 31.mart 2009, kao krajnji rok za preporuke o dodatnim akcijama.
Naime, lideri su odredili da do tog datuma ministri finansija donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost tržišta.
U delu saopštenju posvećenom utvrđivanju uzroka sadašnje globalne krize, lideri G20 su ocenili da "kreatori politike, regulatori i supervizori u nekim razvijenim zemljama nisu odgovarajuće procenili i posvetili pažnju porastu rizika na finansijskim tržištima, nisu držali korak s finansijskim inovacijama, ili uzimali u obzir sistemske posledice domaćih regulatornih delovanja".
Domaćin samita, predsednik Džordž Buš ocenio je kao uspešan samit koji je okupio predsednike država ili vlada 26 zemalja, i najviše zvaničnike Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Buš je precizirao da su se svetski lideri saglasili da vode politiku ekonomskog rasta, ali da insistiraju da je potrebno još raditi na rešavanju globalne finansijske krize, javio je Rojters.
"Svi smo zajednički ocenili da treba da preduzmemo ekonomske mere podsticanja rasta", rekao je Buš novinarima po završetku samita.
Buš je ocenio da akcije koje su zemlje do sada preduzele "počinju delovati" na suzbijanju finansijske krize.
"Mi prilagođavamo naše finansijske sisteme realnostima 21. veka", naglasio je odlazeći američki predsednik.
"Treba da izađemo odavde sa čvrstim akcionim planom, koji imamo, treba takođe reći ljudima da ima još posla da se uradi, i biće još sastanaka", dodao je Buš.
Učesnici samita u Vašingtonu dogovorili su da se ponovo sastanu najkasnije do kraja aprila 2009. godine.
(Tanjug/MONDO)
