Progresivno-konzervativna partija i njen mladi lider Stiven Harper (46) pobedili su na vanrednim parlamentarnim izborima u Kanadi. To će posle nepunih 13 godina vladavine liberala dovesti do smene vlasti i formiranja nove manjinske vlade u toj, drugoj po veličini zemlji na svetu.
Iako je ponovo izabran za poslanika u svojoj (montrealskoj) izbornoj jedinici, dojučerašnji premijer Pol Martin objavio je da se neće kandidovati na sledećim izborima i da će liberale predvoditi samo do skorog izbora novog stranačkog lidera. Martin je u utorak ujutro priznao poraz. "Upravo sam zvao Harpera i čestitao mu. Narod Kanade je izabrao njega da vodi manjinsku vladu", rekao je Martin svojim sledbenicima u Montrealu.
Kanadjani su birali 308 poslanika izmedju 1.634 kandidata koji su zastupali 15 partija. U novom, 39. sazivu Donjeg doma parlamenta u Otavi kozervativci će imati 124 poslanika, liberali 103, Kvebečki blok 51 i Nova Demokratska partija 29. U parlamentu će biti i jedan novoizabrani nezavisni poslanik iz Kvebeka.
U poredjenju sa prethodnim, redovnim izborima održanim juna 2004. godine, konzervativci su osvojili 25 poslaničkih mesta više, a liberali izgubili 32 poslanika.
Više od 36 odsto birača dalo je svoj glas konzervativcima, a 30 odsto liberalima. Za Novu demokratsku partiju glasalo je 17 i po procenata birača, a za Kvebečki blok 10 i po.
Prijatno iznenadjenje ovogodišnjih izbora priredila je Nova demokratska partija koja će u novom parlamentarnom sazivu imati 10 poslanika više.
Nisu se obistinile prognoze da će separatistički Kvebečki blok nadmoćno pobediti u toj frankofonoj provinciji - naprotiv, ta partija imaće tri poslanika manje u federalnom parlamentu.
Pošto nijedna stranka nije osvojila više od 154 poslaničkih mesta Kanadom će ponovo upravljati manjinska vlada, ali sastavljena od političara pobedničke, modernizovane Progresivno-konzervativne partije koja se vratila na istorijsku scenu sa koje je "nestala" padom vlade Brajana Malrunija koji je Kanadom vladao nepunu deceniju (1984-1993).
"Manjinska" pobeda konzervativaca slabija je od slične pobede liberala na izborima 2004. godine pa će rad i opstanak buduće Harperove vlade zavisiti od podrške tri opozicione stranke.
Do 2004. godine, a u prethodnih 12, liberali su lako pobedjivali na tri uzastopna izborna nadmetanja i imali apsolutnu većinu u poslaničkom parlamentarnom domu.
Na izborima 2004. godine liberali nisu osvojili većinu i, prvi put od 1979. godine formirana je manjinska vlada čiji je premijer, do juče, bio Pol Martin. Posle svega 17 meseci, u novembru 2005. Martinovoj vladi izglasano je nepoverenje u parlamentu što je dovelo do vanrednih izbora.
(Beta-Tanjug)
Iako je ponovo izabran za poslanika u svojoj (montrealskoj) izbornoj jedinici, dojučerašnji premijer Pol Martin objavio je da se neće kandidovati na sledećim izborima i da će liberale predvoditi samo do skorog izbora novog stranačkog lidera. Martin je u utorak ujutro priznao poraz. "Upravo sam zvao Harpera i čestitao mu. Narod Kanade je izabrao njega da vodi manjinsku vladu", rekao je Martin svojim sledbenicima u Montrealu.
Kanadjani su birali 308 poslanika izmedju 1.634 kandidata koji su zastupali 15 partija. U novom, 39. sazivu Donjeg doma parlamenta u Otavi kozervativci će imati 124 poslanika, liberali 103, Kvebečki blok 51 i Nova Demokratska partija 29. U parlamentu će biti i jedan novoizabrani nezavisni poslanik iz Kvebeka.
U poredjenju sa prethodnim, redovnim izborima održanim juna 2004. godine, konzervativci su osvojili 25 poslaničkih mesta više, a liberali izgubili 32 poslanika.
Više od 36 odsto birača dalo je svoj glas konzervativcima, a 30 odsto liberalima. Za Novu demokratsku partiju glasalo je 17 i po procenata birača, a za Kvebečki blok 10 i po.
Prijatno iznenadjenje ovogodišnjih izbora priredila je Nova demokratska partija koja će u novom parlamentarnom sazivu imati 10 poslanika više.
Nisu se obistinile prognoze da će separatistički Kvebečki blok nadmoćno pobediti u toj frankofonoj provinciji - naprotiv, ta partija imaće tri poslanika manje u federalnom parlamentu.
Pošto nijedna stranka nije osvojila više od 154 poslaničkih mesta Kanadom će ponovo upravljati manjinska vlada, ali sastavljena od političara pobedničke, modernizovane Progresivno-konzervativne partije koja se vratila na istorijsku scenu sa koje je "nestala" padom vlade Brajana Malrunija koji je Kanadom vladao nepunu deceniju (1984-1993).
"Manjinska" pobeda konzervativaca slabija je od slične pobede liberala na izborima 2004. godine pa će rad i opstanak buduće Harperove vlade zavisiti od podrške tri opozicione stranke.
Do 2004. godine, a u prethodnih 12, liberali su lako pobedjivali na tri uzastopna izborna nadmetanja i imali apsolutnu većinu u poslaničkom parlamentarnom domu.
Na izborima 2004. godine liberali nisu osvojili većinu i, prvi put od 1979. godine formirana je manjinska vlada čiji je premijer, do juče, bio Pol Martin. Posle svega 17 meseci, u novembru 2005. Martinovoj vladi izglasano je nepoverenje u parlamentu što je dovelo do vanrednih izbora.
(Beta-Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.