Lideri Evropske unije postigli su jednoglasan dogovor o ambicioznom planu za borbu protiv klimatskih promena, kojim će emisija štetnih gasova do 2020. godine biti smanjena za 20 odsto.
Lideri Evropske unije postigli su jednoglasan dogovor o ambicioznom planu za brobu protiv klimatskih promena, kojim će emisija štetnih gasova do 2020. godine biti smanjena za 20 odsto, rekli su zvaničnici EU.
Predsednik Francuke Nikola Sarkozi, koji trenutno predsedava EU, rekao je za sporazum da je "istorijski" i da bi trebalo da postavi primer za napore na svetskom nivou za borbu protiv klimatskih promena.
Dogovor je postignut nakon protivljenja devet istočnoevropskih zemalja planu zbog briga da bi potpuno pridržavanje sheme trgovanja emisijama (ETS) moglo da obogalji njihove industrije. ETS omogućava kompanijama da kupuju dozvolu za zagađivanje.
Prema sporazumu, kompanije u zemljama gde se više od trećine energije dobija iz uglja i gde je prihod po stanovniku ispod polovine evropskog proseka delomično su oslobođene od plaćanja dozvola za emsije po ETS-u i to po kliznoj skali koja polazi od 30 odsto naknada u 2013. a završava sa 100 odsto 2020. godine.
Dogovorene su i mere za smanjenje rizika da će redukcija emisije ugroziti evropsku industriju i uticati na njenu konkurentnost u odnosu na rivale s manje regulisanih tržišta.
Francuski zvaničnici su objasnili da će se pomno paziti i pomagati evropskim proizvođačima, ukoliko bi oni bili pogođeni "nelojalnom" konkurencijom na svetskom tržištu, zbog toga što bi u drugim zemljama bile dozvoljene veće kvote industrijskom zagađivanja štetnim gasovima.
Sarkozi je izjavio da "ne postoji kontinent u svetu koji se (kao Evropa) obavezao tako strogo" da će smanjiti štetne gasove i uvesti obnovljivu energiju i štednju u potrošnji. Sarkozi je podvukao da ekonomska kriza nikako ne sme biti izgovor da se dopusti dalje upropašćivanje prirodne okoline.
Ovakav dogovor evropske dvadesetsedmorice bi trebalo da bude snažna osnova za ubeđivanje ostalih svetskih partnera u nužnost korišćenja novih izvora energije i zaštite planete od "učinka staklene bašte", zagrevanja i štetnih klimatskih posledica.
Sarkozi je rekao da se posebno izašlo u susret Poljskoj čije termoelektrane na ugalj daju preko 90 odsto potreba u energiji te zemlje, tako da će poljska industrija moći da u prvo vreme ima besplatne, a inače skupe kvote, koje evropski proizvođači moraju da "otkupljuju" da bi i dalje mogli da proizvode uz stare tehnologije.
Poljska će dobiti i podršku EU od petnaest milijardi evra da bi obnovila tehnologiju i mogla da, isto kao i ostali partneri u Uniji, takođe dostigne ciljeve paketa "energija-klima" 2020. godine.
Lideri EU na danas završenom samitu ocenili da ulazak novih zemalja u članstvo Evropske unije je doveo do jačanja demokratije i napretka u Evropi,
"Prilike na Balkanu se poboljšavaju. Pridruživanje zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji postojano napreduje, mada sporo...a Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa s Unijom", istaknuto je u dokumentu pod naslovom "Zajamčiti bezbednost u svetu koji se menja", koji su usvojili šefovi država ili vlada evropske dvadesetsedmorice.
Taj dokument je pripremio visoki predstavnik EU Havijer Solana i u njemu se naglašava da ulazak novih članica u redove evropske dvadesetsedmorice "i dalje na našem kontinentu predstavlja moćnu pokretačku snagu za stabilnost, mir i reforme".
S Turskom su, kako je navedeno, počeli pregovori o članstvu 2005, a na zapadnom Balkanu "pregovori o članstvu s Hrvatskom napreduju dobrim ritmom", dok je Makedonija "stekla status kandidata za članstvo".
"Potpisani su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama zapadnog Balkana. Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Evropskom unijom".
"Evropska unija i dalje igra važnu ulogu u Bosni i Hercegovini, ali uprkos napretku, nužno je da domaći politički vođi ulože više napora za otklanjanje prepreka za reforme", stoji u dokumentu o "složenim bezbednosnim izazovima i pretnjama s kojima se suočava EU, dvadeset godina posle okončanja hladnog rata".
Takođe se ističe da je "Euleks u fazi razmeštanja na Kosovu, što je dosad naša (EU) najveća civilna misija u sklopu zajedničke spoljne i bezbednosne politike". Evropska unija će, kako se kaže, nastaviti da Kosovu "pruža bitnu ekonomsku pomoć...a saradnja i dobrosusedski odnosi su nužni u celom regionu".
U analizi EU se podvlači da su i dalje nerešeni problemi na Bliskom istoku i drugim delovima sveta, "a drugi su izbili u našem susedstvu". "Neuspešne države ugrožavaju našu bezbednost kroz organizovani kriminal, ilegalnu imigraciju i, u poslednje vreme, gusarske napade".
(agencije/MONDO)
Predsednik Francuke Nikola Sarkozi, koji trenutno predsedava EU, rekao je za sporazum da je "istorijski" i da bi trebalo da postavi primer za napore na svetskom nivou za borbu protiv klimatskih promena.
Dogovor je postignut nakon protivljenja devet istočnoevropskih zemalja planu zbog briga da bi potpuno pridržavanje sheme trgovanja emisijama (ETS) moglo da obogalji njihove industrije. ETS omogućava kompanijama da kupuju dozvolu za zagađivanje.
Prema sporazumu, kompanije u zemljama gde se više od trećine energije dobija iz uglja i gde je prihod po stanovniku ispod polovine evropskog proseka delomično su oslobođene od plaćanja dozvola za emsije po ETS-u i to po kliznoj skali koja polazi od 30 odsto naknada u 2013. a završava sa 100 odsto 2020. godine.
Dogovorene su i mere za smanjenje rizika da će redukcija emisije ugroziti evropsku industriju i uticati na njenu konkurentnost u odnosu na rivale s manje regulisanih tržišta.
Francuski zvaničnici su objasnili da će se pomno paziti i pomagati evropskim proizvođačima, ukoliko bi oni bili pogođeni "nelojalnom" konkurencijom na svetskom tržištu, zbog toga što bi u drugim zemljama bile dozvoljene veće kvote industrijskom zagađivanja štetnim gasovima.
Sarkozi je izjavio da "ne postoji kontinent u svetu koji se (kao Evropa) obavezao tako strogo" da će smanjiti štetne gasove i uvesti obnovljivu energiju i štednju u potrošnji. Sarkozi je podvukao da ekonomska kriza nikako ne sme biti izgovor da se dopusti dalje upropašćivanje prirodne okoline.
Ovakav dogovor evropske dvadesetsedmorice bi trebalo da bude snažna osnova za ubeđivanje ostalih svetskih partnera u nužnost korišćenja novih izvora energije i zaštite planete od "učinka staklene bašte", zagrevanja i štetnih klimatskih posledica.
Sarkozi je rekao da se posebno izašlo u susret Poljskoj čije termoelektrane na ugalj daju preko 90 odsto potreba u energiji te zemlje, tako da će poljska industrija moći da u prvo vreme ima besplatne, a inače skupe kvote, koje evropski proizvođači moraju da "otkupljuju" da bi i dalje mogli da proizvode uz stare tehnologije.
Poljska će dobiti i podršku EU od petnaest milijardi evra da bi obnovila tehnologiju i mogla da, isto kao i ostali partneri u Uniji, takođe dostigne ciljeve paketa "energija-klima" 2020. godine.
Lideri EU na danas završenom samitu ocenili da ulazak novih zemalja u članstvo Evropske unije je doveo do jačanja demokratije i napretka u Evropi,
"Prilike na Balkanu se poboljšavaju. Pridruživanje zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji postojano napreduje, mada sporo...a Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa s Unijom", istaknuto je u dokumentu pod naslovom "Zajamčiti bezbednost u svetu koji se menja", koji su usvojili šefovi država ili vlada evropske dvadesetsedmorice.
Taj dokument je pripremio visoki predstavnik EU Havijer Solana i u njemu se naglašava da ulazak novih članica u redove evropske dvadesetsedmorice "i dalje na našem kontinentu predstavlja moćnu pokretačku snagu za stabilnost, mir i reforme".
S Turskom su, kako je navedeno, počeli pregovori o članstvu 2005, a na zapadnom Balkanu "pregovori o članstvu s Hrvatskom napreduju dobrim ritmom", dok je Makedonija "stekla status kandidata za članstvo".
"Potpisani su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama zapadnog Balkana. Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Evropskom unijom".
"Evropska unija i dalje igra važnu ulogu u Bosni i Hercegovini, ali uprkos napretku, nužno je da domaći politički vođi ulože više napora za otklanjanje prepreka za reforme", stoji u dokumentu o "složenim bezbednosnim izazovima i pretnjama s kojima se suočava EU, dvadeset godina posle okončanja hladnog rata".
Takođe se ističe da je "Euleks u fazi razmeštanja na Kosovu, što je dosad naša (EU) najveća civilna misija u sklopu zajedničke spoljne i bezbednosne politike". Evropska unija će, kako se kaže, nastaviti da Kosovu "pruža bitnu ekonomsku pomoć...a saradnja i dobrosusedski odnosi su nužni u celom regionu".
U analizi EU se podvlači da su i dalje nerešeni problemi na Bliskom istoku i drugim delovima sveta, "a drugi su izbili u našem susedstvu". "Neuspešne države ugrožavaju našu bezbednost kroz organizovani kriminal, ilegalnu imigraciju i, u poslednje vreme, gusarske napade".
(agencije/MONDO)
