Nemačka je voljna da novoizabranom predsedniku SAD Baraku Obami pruži pomoć u vezi sa zatvaranjem spornog zatvora Gvantanamo na Kubi.
Kako izveštava dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung", šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer već je od stručnjaka Ministarstva inostranih poslova zatražio da preispitaju mogućnost da Nemačka posle zatvaranja Gvantanama primi deo zatvorenika.
To važi pre svega za zatvorenike iz trećih država koji su nedužni godinama držani u Gvantanamu pod optužbom za terorizam, a koji u zavičajne zemlje sada ne mogu da se vrate jer im tamo preti mučenje ili smrt.
Prema navodima nemačkog lista, Štajnmajer namerava da o ovoj temi usaglasi stavove sa saveznim i pokrajinskim ministrima unutrašnjih poslova čim bude poznato pod kojim uslovima Gvantanamo treba da bude zatvoren.
Senator za unutrašnje poslove grada Hamburga (koji ima status federalne jedinice) Kristof Alhaus rekao je za "Hamburger abendblat" da "može da se preispita mogućnost da Nemačka primi one zatvorenika iz Gvantanama za koje je dokazano da su nedužni ili koji su prema nemačkom pravosudnom sistemu odležali kaznu".
U Gvantanamu se trenutno nalazi još 225 ljudi osumnjičenih za terorizam i podršku Al-Kaidi ili talibanima.
Zatvaranje ovog zatvora koji je proteklih godina kao instituciju suprotnu međunarodnom pravu i dokumentima o poštovanju ljudskih prava, u više navrata kritikovala i Nemačka, Obama je najavio još u predizbornoj kampanji.
Plan je prošle sedmice potvrdio i ministar odbrane Robert Gejts koji će na istoj funkciji ostati i u novoj američkoj administraciji.
Poverenik savezne vlade za ljudska prava Ginter Noke takođe se izjasnio za to da Nemačka primi deo zatvorenika iz Gvantanama, jer njegovo "planirano zatvaranje ne sme da padne u vodu samo zato jer se ne zna šta da se radi sa zatvorenicima".
(Beta)
Kako izveštava dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung", šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer već je od stručnjaka Ministarstva inostranih poslova zatražio da preispitaju mogućnost da Nemačka posle zatvaranja Gvantanama primi deo zatvorenika.
To važi pre svega za zatvorenike iz trećih država koji su nedužni godinama držani u Gvantanamu pod optužbom za terorizam, a koji u zavičajne zemlje sada ne mogu da se vrate jer im tamo preti mučenje ili smrt.
Prema navodima nemačkog lista, Štajnmajer namerava da o ovoj temi usaglasi stavove sa saveznim i pokrajinskim ministrima unutrašnjih poslova čim bude poznato pod kojim uslovima Gvantanamo treba da bude zatvoren.
Senator za unutrašnje poslove grada Hamburga (koji ima status federalne jedinice) Kristof Alhaus rekao je za "Hamburger abendblat" da "može da se preispita mogućnost da Nemačka primi one zatvorenika iz Gvantanama za koje je dokazano da su nedužni ili koji su prema nemačkom pravosudnom sistemu odležali kaznu".
U Gvantanamu se trenutno nalazi još 225 ljudi osumnjičenih za terorizam i podršku Al-Kaidi ili talibanima.
Zatvaranje ovog zatvora koji je proteklih godina kao instituciju suprotnu međunarodnom pravu i dokumentima o poštovanju ljudskih prava, u više navrata kritikovala i Nemačka, Obama je najavio još u predizbornoj kampanji.
Plan je prošle sedmice potvrdio i ministar odbrane Robert Gejts koji će na istoj funkciji ostati i u novoj američkoj administraciji.
Poverenik savezne vlade za ljudska prava Ginter Noke takođe se izjasnio za to da Nemačka primi deo zatvorenika iz Gvantanama, jer njegovo "planirano zatvaranje ne sme da padne u vodu samo zato jer se ne zna šta da se radi sa zatvorenicima".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.