Šta čovek svakodnevno radi sa planetom koja ga je primila govori i ova crna prognoza. Prema prognozama naučnika, u narednih 30 godina klimatske promene će biti takve da će izazvati masovni egzodus ljudi koji žive u priobaljima.

"Suočeni sa globalnim zagrevanjem, porastom nivoa mora i klimatskim ekstremima koji pokazuju tendenciju jačanja, više se ni ne postavlja pitanje da li će neke zajednice morati da se povuku iz priobalja da bi se spasili, već je sada pitanje gde će se preseliti i kako će se relizovati to preseljenje", napisala je grupa međunarodnih naučnika u radu objavljenom u časopisu "Sajns" (Science).

Oni upozoravaju da preseljenje treba da počne ODMAH!

Ove promene najviše će pogoditi područja od Banlgadeša do Filipina i ostrva u Pacifiku koji su na nadmorskoj visini tek nešto većoj od nivoa mora, ali će cela planeta osetiti posledice klimatskih promena.

Prema prognozama, prosečan porast nivoa mora do kraja veka biće 77 centimetara, ako se nastavi ovakav godišnji porast srednje temperature (1,5 stepeni). Ako prosečna godišnja temperatura bude 2 stepena Celzijusovih, porast nivoa mora će biti gotovo 90 centimetara, što će neminovno prouzrokovati plavljenje priobalnih područja.

Naučnici ukazuju da će određeni broj ljudi morati da nađe novo prebivalište u nekoj drugoj državi, dok će se drugi preseliti na teritoriji države kojoj pripadaju.

Postoje dva scenarija - ili će to biti masovan, haotičan beg, koji će jedni napraviti nauštrb drugih ljudi (mahom siromašnog dela sveta) ili će "novi svet" biti napravljen na pravednijim osnovama.

Jedini način da se izbegne prvi scenario je da na vreme počne planiranje "povlačenja" iz priobalnih gradova i mesta i time se umanjile druge negativne posledice koje će ovime nastati.

Naučnici veruju da je ovo i prilika da se napravi drugačija preraspodela bogatstva na održiviji način, da se izgrade bolnice, škole, obezbedi povoljniji smještaj u sigurnijim područjima u unutrašnjosti, umesto da se preduzimaju mere u rizičnim područjima, poput izgradnje skupih zaštitnih zidova blizu mora da bi se zaštitile zajednice čije su gradove i ranije opustošile snažne oluje.

Za tako nešto nema ni potrebe, ni vremena, ukazuju naučnici.

"U pojedinim područjima apsolutno će biti neophodno masovno povlačenje, dok će u drugim slučajevima tu biti reč o preseljenju u okviru iste države. Sada je vreme da se priča o tome gde treba graditi buduće objekte i tamo gde ne bi trebalo uludo trošiti novac, materijal, resurse", ukazuju naučnici.



Džoana Nalau sa Grift univerziteta u Australiji naglašava da se mora izbeći gradnja u područjima za koja se već sada može reći da neće biti pristupačna za život.

"Veliki broj Australijanaca sada živi u pribalnim mestima. Bilo bi mudro kada bismo već sada počeli da pričamo o novim urbanističkim planovima i investicijama", kaže ova naučnica, dodajući da cene nekretnina u priobalnim područjima u SAD, recimo Majamiju, već "padaju" na tržištu, jer ih je već sada teško osigurati.

Naravno, deo strategije preseljenja morao bi da bude i pravedniji život za one koji će ostati bez doma usled klimatskih promena. Dakle, kako graditi, gde, pod kojim uslovima, cenama...

Australija će, svakako, biti jedna od zemalja koja bi mogla da primi mnogo novih ljudi jer će mnoga ostrva u Pacifiku, usled porasta nivoa mora, poput recimo ostrva Tuvalu, jednostavno nestati. Ako se na vreme bude planiralo, smaraju naučnici, mnogi negativni efekti biće anulirani.

Da ovo nisu samo apokaliptična upozorenja "ludaka", potvrđuje i informacija da se na Grenlandu u jednom danu otopilo čak 12,5 milijarda tona leda. Ovaj 2. avgust ušao je u istoriju kada je reč o gubitku ledenih površina, a sve je posledica velikog talasa vrućine koji je pogodio Sjedinjene Američke Države i Evropu. 

"Na Grenlandu već ima dovoljno leda koji bi nivo mora mogao da poveća za 7,6 metara, što bi moglo da bude razarajuće za priobalna područja širom planete. Pivlačenje iz priobalnih područja bi već trebalo da počne, jer ćemo ostati 'kratki' sa teritorijom", rekao je okeanograf iz NASA Džoš Vilis za Si-En-En (CNN).

Promene na Grenlandu utiču na celu planetu, jer milijarde tona leda koje otapaju podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i u SAD.