"Gasprom" će od danas početi da umanjuje dnevne isporuke prirodnog gasa prema granici sa Ukrajinom za 65,3 miliona kubnih metara, što je ravno količini koju Ukrajina nezakonito zadržava iz transporta namenjenog kupcima u Evropi, najavio je izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler na sastanku sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom.
Putin, koji se sastao sa Milerom u svojoj službenoj rezidenciji u Novom-Ogarevu kod Moskve, podržao je predlog i dodao da bi "Gasprom" narednih dana trebalo da obaveštava evropske partnere o tekućoj situaciji i preduzetim merama u vezi sa poboljšanjem isporuka gasa, javila je agencija Itar-Taš.
Ističući da će "Gasprom" preduzeti mere da evropskim potrošačima nadoknadi gas koji nisu primili zbog spora sa Ukrajinom, Miler je rekao da će u tom cilju biti povećan tranzit gasa preko Poljske i Belorusije, kao i iz gasovoda preko Turske.
"Osim toga, biće povećano i dopremanje gasa iz skladišta u Zapadnoj Evropi", dodao je Miler.
Zvaničnik "Gasproma" je obavestio Putina da "Ukrajina krade ruski gas u sve većim količinama. Osim toga, odbija da primenjuje ugovor o tranzitu gasa koji je na snazi do 2010".
On je upozorio da ukrajinski dug za dosadašnje ruske isporuke gasa već premašuje 600 miliona dolara, a "uskoro bi mogao da dostigne više milijardi dolara, ako Ukrajina nastavi da krade gas".
Ukrajina je od lidera Evropske unije zatražila hitnu finansijsku pomoć, jer u protivnom neće biti u stanju da zaključi novi trgovinski ugovor sa "Gaspromom" o isporukama gasa za 2009, saznaje Itar-Taš iz diplomatskih izvora u Evropskoj komisiji.
Ukrajinski zvaničnici su, prema tim izvorima, tražili velike zajmove u pregovorima sa predstavnicima EU, koji su održani iza zatvorenih vrata.
Agencija prenosi da su nezavisni zapadni eksperti istakli da, u uslovima kolapsa vrednosti nacionalne valute grivne i gotovo potpune obustave rada industrije čelika, koja je glavna izvozna grana, Kijev nema novca da plati ruski gas.
Analitičari veruju da će, zbog takve situacije, Ukrajina nastaviti da, u sve većim količinama, krade ruski gas, preneo je Itar-Taš.
Od 1. januara, kada je ruski gasni gigant "Gasprom" prekinuo dotok gasa u Ukrajinu, obrazlažući to njenim velikim dugom za taj energent, "Gasprom" optužuje Ukrajinu da odbija da pregovara i da nastavlja da uzima gas namenjen evropskim potošačima, kršeći time obaveze koje ima kao tranzitna zemlja.
Ukrajinski "Naftogas", sa druge strane, optužuje Rusiju da ne isporučuje potrebne količine svojim evropskim klijentima.
EU četvrtinu potreba za gasom podmiruje iz Rusije, najvećim delom preko ukrajinskog gasovoda.
Ukrajina godišnje troši približno 80 milijardi kubika prirodnog gasa i od te količine oko tri četvrtine dobija iz ruskih cevovoda.
Norveški proizvođač nafte i zemnog gasa "Stejtoil hidro" (StatoilHydro) obećao je u ponedeljak da će viškove gasa izvoziti na tržišta EU.
Norveška će na taj način ublažiti posledice smanjene isporuke ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine, preneo je Rojters.
"Stejtoil hidro", koji je delimično u državnom vlasništvu, naveo je da za proizvodnju koristi maksimalne kapacitete, a da većinu njegovog izvoza određuju dugoročni sporazumi o isporukama sa potrošačima.
Kompanija je takođe objavila da globalna finansijska kriza ugrožava njen projekat novog gasovoda do Skandinavije i eventualno do srednje Evrope.
Zapadna Evropa, za sada, nije prijavila nikakvo smanjenje isporuka gasa, nakon što je 1. januara ruski "Gasprom" prestao da šalje taj energent Ukrajini, zbog spora oko duga i cene gasa.
Smanjenje isporuke gasa osetilo se, međutim, u nekim srednjeevropskim i balkanskim zemljama.
Glavni češki distributer gasa "RWE Transgas" prijavio je da su današnje isporuke niže za 9,5 odsto od uobičajenih, što je 1,7 miliona kubnih metara, prenela je agencija ČTK.
Za oko šest odsto manje gasa isporučeno je Poljskoj.
Grčkoj je smanjena isporuka za trećinu, što je dva miliona kubnih metara, a smanjenje uvoza u sličnom obimu prijavila je i Rumunija.
Bugarskoj su isporuke smanjene za deset do 15 odsto.
Smanjen je i tranzit ruskog gasa preko Bugarske u Tursku i Makedoniju, a pad pritiska u gasovodu prijavila je i Hrvatska.
Ukrajina je obavestila Mađarsku da bi danas mogla da smanji obim isporuka ruskog gasa sa 38 na 30 miliona kubnih metara, javila je agencija MTI.
S obzirom na smanjenje severnomorskih zaliha nafte, Norveška se sve više usmerava na zemni gas, u okviru svojih energetskih potreba.
Pretpostavlja se da će izvoz gasa dostići maksimum naredne decenije sa 120 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
U prvih deset meseci prošle godine Norveška je prodala 80 milijardi kubnih metara gasa, uglavnom evropskim zemljama.
Na godišnjem nivou to je povećanje od 7,9 odsto.
Norveški izvoz gasa pokriva oko 16 odsto potražnje Evropske unije.
(Tanjug)
Putin, koji se sastao sa Milerom u svojoj službenoj rezidenciji u Novom-Ogarevu kod Moskve, podržao je predlog i dodao da bi "Gasprom" narednih dana trebalo da obaveštava evropske partnere o tekućoj situaciji i preduzetim merama u vezi sa poboljšanjem isporuka gasa, javila je agencija Itar-Taš.
Ističući da će "Gasprom" preduzeti mere da evropskim potrošačima nadoknadi gas koji nisu primili zbog spora sa Ukrajinom, Miler je rekao da će u tom cilju biti povećan tranzit gasa preko Poljske i Belorusije, kao i iz gasovoda preko Turske.
"Osim toga, biće povećano i dopremanje gasa iz skladišta u Zapadnoj Evropi", dodao je Miler.
Zvaničnik "Gasproma" je obavestio Putina da "Ukrajina krade ruski gas u sve većim količinama. Osim toga, odbija da primenjuje ugovor o tranzitu gasa koji je na snazi do 2010".
On je upozorio da ukrajinski dug za dosadašnje ruske isporuke gasa već premašuje 600 miliona dolara, a "uskoro bi mogao da dostigne više milijardi dolara, ako Ukrajina nastavi da krade gas".
Ukrajina je od lidera Evropske unije zatražila hitnu finansijsku pomoć, jer u protivnom neće biti u stanju da zaključi novi trgovinski ugovor sa "Gaspromom" o isporukama gasa za 2009, saznaje Itar-Taš iz diplomatskih izvora u Evropskoj komisiji.
Ukrajinski zvaničnici su, prema tim izvorima, tražili velike zajmove u pregovorima sa predstavnicima EU, koji su održani iza zatvorenih vrata.
Agencija prenosi da su nezavisni zapadni eksperti istakli da, u uslovima kolapsa vrednosti nacionalne valute grivne i gotovo potpune obustave rada industrije čelika, koja je glavna izvozna grana, Kijev nema novca da plati ruski gas.
Analitičari veruju da će, zbog takve situacije, Ukrajina nastaviti da, u sve većim količinama, krade ruski gas, preneo je Itar-Taš.
Od 1. januara, kada je ruski gasni gigant "Gasprom" prekinuo dotok gasa u Ukrajinu, obrazlažući to njenim velikim dugom za taj energent, "Gasprom" optužuje Ukrajinu da odbija da pregovara i da nastavlja da uzima gas namenjen evropskim potošačima, kršeći time obaveze koje ima kao tranzitna zemlja.
Ukrajinski "Naftogas", sa druge strane, optužuje Rusiju da ne isporučuje potrebne količine svojim evropskim klijentima.
EU četvrtinu potreba za gasom podmiruje iz Rusije, najvećim delom preko ukrajinskog gasovoda.
Ukrajina godišnje troši približno 80 milijardi kubika prirodnog gasa i od te količine oko tri četvrtine dobija iz ruskih cevovoda.
Norveški proizvođač nafte i zemnog gasa "Stejtoil hidro" (StatoilHydro) obećao je u ponedeljak da će viškove gasa izvoziti na tržišta EU.
Norveška će na taj način ublažiti posledice smanjene isporuke ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine, preneo je Rojters.
"Stejtoil hidro", koji je delimično u državnom vlasništvu, naveo je da za proizvodnju koristi maksimalne kapacitete, a da većinu njegovog izvoza određuju dugoročni sporazumi o isporukama sa potrošačima.
Kompanija je takođe objavila da globalna finansijska kriza ugrožava njen projekat novog gasovoda do Skandinavije i eventualno do srednje Evrope.
Zapadna Evropa, za sada, nije prijavila nikakvo smanjenje isporuka gasa, nakon što je 1. januara ruski "Gasprom" prestao da šalje taj energent Ukrajini, zbog spora oko duga i cene gasa.
Smanjenje isporuke gasa osetilo se, međutim, u nekim srednjeevropskim i balkanskim zemljama.
Glavni češki distributer gasa "RWE Transgas" prijavio je da su današnje isporuke niže za 9,5 odsto od uobičajenih, što je 1,7 miliona kubnih metara, prenela je agencija ČTK.
Za oko šest odsto manje gasa isporučeno je Poljskoj.
Grčkoj je smanjena isporuka za trećinu, što je dva miliona kubnih metara, a smanjenje uvoza u sličnom obimu prijavila je i Rumunija.
Bugarskoj su isporuke smanjene za deset do 15 odsto.
Smanjen je i tranzit ruskog gasa preko Bugarske u Tursku i Makedoniju, a pad pritiska u gasovodu prijavila je i Hrvatska.
Ukrajina je obavestila Mađarsku da bi danas mogla da smanji obim isporuka ruskog gasa sa 38 na 30 miliona kubnih metara, javila je agencija MTI.
S obzirom na smanjenje severnomorskih zaliha nafte, Norveška se sve više usmerava na zemni gas, u okviru svojih energetskih potreba.
Pretpostavlja se da će izvoz gasa dostići maksimum naredne decenije sa 120 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
U prvih deset meseci prošle godine Norveška je prodala 80 milijardi kubnih metara gasa, uglavnom evropskim zemljama.
Na godišnjem nivou to je povećanje od 7,9 odsto.
Norveški izvoz gasa pokriva oko 16 odsto potražnje Evropske unije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.