Tvrdnja da kišna šuma Amazonije proizvodi petinu kiseonika na Zemlji nije tačna, piše "Nešenel džiografik" i ukazuje da sve više medija prenosi ovu netačnu činjenicu.
Skoro sav kiseonik na Zemlji potiče od okeana, a zalihe će potrajati milionima godina, međutim, ističe se u članku, mnogi su razlozi zbog kojih bi svet trebalo da bude užasnut požarima u Amazoniji.
Skot Dening sa Univerziteta u Koloradu podseća za list da skoro sav slobodan kiseonik u vazduhu proizvode biljke putem fotosinteze, a da se oko trećina kopnene fotosinteze obavlja u kišnim šumama, među kojima je Amazonija najveća.
Svake godine, proizvedeni kiseonik potroše požari i živi organizmi - drveće stalno odbacuje mrtvo lišće, grane, korenje i drugi otpad, koji zauzvrat hrane ekosistem organizama. Time se, najviše hrane insekti i mikrobi, ali svaki korak procesa troši kiseonik.
Ipak, uprkos činjenici da proizvodi oko pet do šest odsto kiseonika na Zemlji, Amazonija je bitna iz drugih razloga, pre svega zbog izvlačenja ugljen-dioksida iz atmosfere.
Zbog toga, naučnici se ne slažu sa ustaljenim nazivom Amazonije - "pluća planete" - već kišnu šumu porede sa džinovskim klima uređajem.
Amazonija je, kako se navodi u tekstu, jedan od najznačajnijh faktora u usporavanju klimatskih promena, zajedno s tropskim šumama u centralnoj Africi i Aziji.
Amazonija je takođe i riznica života - u njoj živi desetine hiljada biljnih i životinjskih vrsta, te zog toga i predstavlja najraznovrsniji ekosistem na svetu.
Taj ekosistem prete da unište klimatske promene, nekontrolisana seča i ljudski nemar.
--
