Američki predsednik Džordž Buš priznao je u oproštajnom govoru da je pravio greške, ali tvrdi da ostavlja svet slobodnijim nego što je bio kada je stupio na funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država pre osam godina.
Američki predsednik Džordž Buš priznao je u noćašnjem oproštajnom govoru da je pravio greške, ali tvrdi da ostavlja svet slobodnijim nego što je bio kada je stupio na funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država pre osam godina.
"Ima stvari koje bih uradio drugačije da sam mogao, ali sam uvek postupao u najboljem interesu nacije", rekao je Buš u završnom obraćanju javnosti, koje je direktno prenosila nacionalna televizija, uoči stupanja na dužnost izabranog predsednika Baraka Obame 20. januara.
Buš, koji je govorio u Istočnoj sobi Bele kuće u Vašingtonu pred grupom od pedesetak osoba, ponovio je da je napad na SAD 11. septembra 2001. zauvek izmenio njegov život.
Čvrsto braneći bezbednosne odluke koje je doneo posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra, Buš je istakao zadovoljstvo rezultatima tih odluka i podvukao da je "prošlo više od sedam godina bez teroristickih napada na teritoriju SAD".
"Jedino Amerika može da brani slobodu. Ako to ona ne bi činila slobodu ne bi branio niko drugi", tvrdi odlazeći američki lider.
Buš je rekao da ostavlja bezbedniju Ameriku i bolji svet sa mnogo više demokratije, ali je upozorio da je najveća pretnja njegovom nasledniku i svim Amerikancima novi teroristički napad.
"Naš neprijatelj je strpljiv i odlučan da ponovo napadne", rekao je on u govoru koji je trajao 13 minuta.
Buš je podvukao doprinos SAD širenju demokratije i slobode u svetu. "Amerika nastavlja da promoviše ljudsku slobodu, ljudska prava i ljudsko dostojanstvo".
Nekoliko sati pre govora, državni sekretar Kondoliza Rajs mu je, prilikom poslednje posete Stejt dipartmentu, poklonila zastave pet zemalja koje su postale "demokratske" za vreme Bušovog mandata: Iraka, Avganistana, Liberije, Libana i - Kosova.
Buš je ocenio da njegov neuspeh da postigne primirje između Izraela i Palestinaca u poslednjoj godini njegovog mandata nije potpuno uzaludan.
"Imamo viziju dve demokratske države, Izraela i Palestine, koje žive jedna pored druge u miru i sigurnosti", rekao je.
Među uspehe svoje spoljne politike Buš je naveo proširenje NATO na baltičke zemlje i Balkan, multilateralne pregovore o Severnoj Koreji i Iranu, pomoć Africi u borbi protiv gladi, bolesti i za slobodu, kao i jačanje odnosa sa Kinom.
(Tanjug)
"Ima stvari koje bih uradio drugačije da sam mogao, ali sam uvek postupao u najboljem interesu nacije", rekao je Buš u završnom obraćanju javnosti, koje je direktno prenosila nacionalna televizija, uoči stupanja na dužnost izabranog predsednika Baraka Obame 20. januara.
Buš, koji je govorio u Istočnoj sobi Bele kuće u Vašingtonu pred grupom od pedesetak osoba, ponovio je da je napad na SAD 11. septembra 2001. zauvek izmenio njegov život.
Čvrsto braneći bezbednosne odluke koje je doneo posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra, Buš je istakao zadovoljstvo rezultatima tih odluka i podvukao da je "prošlo više od sedam godina bez teroristickih napada na teritoriju SAD".
"Jedino Amerika može da brani slobodu. Ako to ona ne bi činila slobodu ne bi branio niko drugi", tvrdi odlazeći američki lider.
Buš je rekao da ostavlja bezbedniju Ameriku i bolji svet sa mnogo više demokratije, ali je upozorio da je najveća pretnja njegovom nasledniku i svim Amerikancima novi teroristički napad.
"Naš neprijatelj je strpljiv i odlučan da ponovo napadne", rekao je on u govoru koji je trajao 13 minuta.
Buš je podvukao doprinos SAD širenju demokratije i slobode u svetu. "Amerika nastavlja da promoviše ljudsku slobodu, ljudska prava i ljudsko dostojanstvo".
Nekoliko sati pre govora, državni sekretar Kondoliza Rajs mu je, prilikom poslednje posete Stejt dipartmentu, poklonila zastave pet zemalja koje su postale "demokratske" za vreme Bušovog mandata: Iraka, Avganistana, Liberije, Libana i - Kosova.
Buš je ocenio da njegov neuspeh da postigne primirje između Izraela i Palestinaca u poslednjoj godini njegovog mandata nije potpuno uzaludan.
"Imamo viziju dve demokratske države, Izraela i Palestine, koje žive jedna pored druge u miru i sigurnosti", rekao je.
Među uspehe svoje spoljne politike Buš je naveo proširenje NATO na baltičke zemlje i Balkan, multilateralne pregovore o Severnoj Koreji i Iranu, pomoć Africi u borbi protiv gladi, bolesti i za slobodu, kao i jačanje odnosa sa Kinom.
(Tanjug)
