Jedna od prvih odluka novog američkog predsednika Baraka Obame po stupanju na dužnost bila je zamrzavanje plata visokih službenika zaposlenih u Beloj kući. Obama je uspeo prvog dana da se pomoli za ekonomiju SAD, naredi zaustavljanje suđenja u Gvantanamu i razgovara sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.
Jedna od prvih odluka novog američkog predsednika Baraka Obame po stupanju na dužnost bila je zamrzavanje plata visokih službenika zaposlenih u Beloj kući.
"Tokom ovog perioda ekonomske krize, porodice su prinuđene na stezanje kaiša, što mora da uradi i Vašington", rekao je Obama novom osoblju Bele kuće.
Novi američki predsednik uspeo je prvog dana da se pomoli za ekonomiju SAD, naredi zaustavljanje suđenja u Gvantanamu i razgovara sa palestinskim predsendikom Mahmudom Abasom.
Obama je na posao stigao u 8.35 i prvi zadatak mu je bio da pročita poruku svog prethodnika Džordža Buša u koverti na kojoj je pisalo: "Za: #44, Od #43", koji označavaju redne brojeve američkih predsednika.
Nakon toga Obama je otišao na nacionalnu molitvu, koja se tradicionalno održava još od predsednikovanja Džordža Vašingtona.
Prvi crni američki predsednik već je stavio na led sve odluke koje je doneo Buš poslednjeg dana svog mandata.
Samo nekoliko sati pošto je položio zakletvu, zatražio je od vojnih tužilaca u vojnoj bazi u Gvantanamu odlaganje svih sudskih procedura u naredna tri meseca.
"U interesu pravde i na zahtev predsednika SAD i državnog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, vlada zahteva da vojne komisije odobre odlaganje svih sudskih procedura do 20. maja", navodi se u dokumentu tužilaštva koji će biti predat dvojici sudija.
Zahtev se odnosi na procesuiranje 21 sudskog slučaja uključujući i izricanje smrtnih kazni petorici zatvorenika pritvora u Gvantanamu osuđenih za učestvovanje u zaveri otimanja aviona tokom terorističkih napada 11. septembra kada je u Njujorku u Vašingtonu poginulo gotovo 3.000 ljudi.
Predsednik Obama je obećao da će zatvaranje pritvora u Gvantanamu biti jedan od njegovih prvih zadataka kada dođe u Belu kuću.
Zahtevom koji je kasno noćas saopšten tužilaštvu, Obama je rešio da započne proces ukidanja kontroverznog pravnog sistema koji je uspostavila administracija bivšeg predsednika Džordža Buša za suđenje ratnim zločincima.
Više od sedam godina na stotine zatvorenika uhapšenih u okviru "borbe protiv terorizma" prošlo je kroz zloglasni zatvor smešten u američkoj vojnoj bazi na Kubi.
U Gvantanamu i dalje boravi 245 zatvorenika.
Obama je pozvao danas palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i u telefonskom razgovoru s njim izrazio svoju privrženost postizanju mira na Bliskom istoku, saopštio je jedan Abasov saradnik.
Obama je današnjim razgovorom ispunio obećanje da će se angažovati u bliskoistočnom mirovnom procesu od "prvog dana" stupanja u Belu kuću, navodi agencija AP.
Abasov savetnik Saeb Erekat rekao je da je Obama izrazio nadu da će razviti partnerske odnose s palestinskim liderom u mirovnom procesu.
Abas je i lider umerenog palestinskog pokreta Fatah, koji je u sukobu s radikalnim pokretom Hamas koji vlada pojasom Gaze.
I Izraelci i Palestinci su pažljivo pratili Obaminu inauguraciju.
Agencija AP ocenjuje da ljudi sa obe strane čekaju da vide kako će novi američki predsednik reagovati nakon izraelske ofanzive u pojasu Gaze u kojoj je poginulo oko 1.300 Palestinaca.
Takođe, posrnula američka ekonomija i ratovi u Iraku i Avganistanu su na vrhu Obaminih prioriteta. On će tokom dana održati sastanak sa svojim timovima ekonomskih i vojnih savetnika kako bi raspravljao o ovim temama.
(agencije/MONDO - foto Beta/AP)
"Tokom ovog perioda ekonomske krize, porodice su prinuđene na stezanje kaiša, što mora da uradi i Vašington", rekao je Obama novom osoblju Bele kuće.
Novi američki predsednik uspeo je prvog dana da se pomoli za ekonomiju SAD, naredi zaustavljanje suđenja u Gvantanamu i razgovara sa palestinskim predsendikom Mahmudom Abasom.
Obama je na posao stigao u 8.35 i prvi zadatak mu je bio da pročita poruku svog prethodnika Džordža Buša u koverti na kojoj je pisalo: "Za: #44, Od #43", koji označavaju redne brojeve američkih predsednika.
Nakon toga Obama je otišao na nacionalnu molitvu, koja se tradicionalno održava još od predsednikovanja Džordža Vašingtona.
Prvi crni američki predsednik već je stavio na led sve odluke koje je doneo Buš poslednjeg dana svog mandata.
Samo nekoliko sati pošto je položio zakletvu, zatražio je od vojnih tužilaca u vojnoj bazi u Gvantanamu odlaganje svih sudskih procedura u naredna tri meseca.
"U interesu pravde i na zahtev predsednika SAD i državnog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, vlada zahteva da vojne komisije odobre odlaganje svih sudskih procedura do 20. maja", navodi se u dokumentu tužilaštva koji će biti predat dvojici sudija.
Zahtev se odnosi na procesuiranje 21 sudskog slučaja uključujući i izricanje smrtnih kazni petorici zatvorenika pritvora u Gvantanamu osuđenih za učestvovanje u zaveri otimanja aviona tokom terorističkih napada 11. septembra kada je u Njujorku u Vašingtonu poginulo gotovo 3.000 ljudi.
Predsednik Obama je obećao da će zatvaranje pritvora u Gvantanamu biti jedan od njegovih prvih zadataka kada dođe u Belu kuću.
Zahtevom koji je kasno noćas saopšten tužilaštvu, Obama je rešio da započne proces ukidanja kontroverznog pravnog sistema koji je uspostavila administracija bivšeg predsednika Džordža Buša za suđenje ratnim zločincima.
Više od sedam godina na stotine zatvorenika uhapšenih u okviru "borbe protiv terorizma" prošlo je kroz zloglasni zatvor smešten u američkoj vojnoj bazi na Kubi.
U Gvantanamu i dalje boravi 245 zatvorenika.
Obama je pozvao danas palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i u telefonskom razgovoru s njim izrazio svoju privrženost postizanju mira na Bliskom istoku, saopštio je jedan Abasov saradnik.
Obama je današnjim razgovorom ispunio obećanje da će se angažovati u bliskoistočnom mirovnom procesu od "prvog dana" stupanja u Belu kuću, navodi agencija AP.
Abasov savetnik Saeb Erekat rekao je da je Obama izrazio nadu da će razviti partnerske odnose s palestinskim liderom u mirovnom procesu.
Abas je i lider umerenog palestinskog pokreta Fatah, koji je u sukobu s radikalnim pokretom Hamas koji vlada pojasom Gaze.
I Izraelci i Palestinci su pažljivo pratili Obaminu inauguraciju.
Agencija AP ocenjuje da ljudi sa obe strane čekaju da vide kako će novi američki predsednik reagovati nakon izraelske ofanzive u pojasu Gaze u kojoj je poginulo oko 1.300 Palestinaca.
Takođe, posrnula američka ekonomija i ratovi u Iraku i Avganistanu su na vrhu Obaminih prioriteta. On će tokom dana održati sastanak sa svojim timovima ekonomskih i vojnih savetnika kako bi raspravljao o ovim temama.
(agencije/MONDO - foto Beta/AP)
