Ubrzo pošto je položio zakletvu po drugi put zbog proceduralne greške na svečanoj inauguraciji, predsednik SAD Barak Obama prešao je sa reči na dela - naredio je da se zatvori zloglasni zatvor Gvantanamo na Kubi.
Ubrzo pošto je položio zakletvu po drugi put zbog proceduralne greške na svečanoj inauguraciji, predsednik SAD Barak Obama prešao je sa reči na dela - naredio je da se zatvori zloglasni zatvor Gvantanamo na Kubi.
Vojni zatvor biće zatvoren u roku od godinu dana. Obama je zatražio i da se prestane sa primenom surovih metoda ispitivanja osumnjičenih za terorizam, preneo je Rojters.
Obama je potpisao izvršne naredbe tokom ceremonije u Beloj kući.
Zatvaranje Gvantanama, gde su osumnjičeni za terorizam držani godinama bez suđenja i gde su nad njima korišćene surove metode ispitivanja, predstavlja jedno od predizbornih obećanja novog američkog predsednika.
Vojni zatvor za osumnjičene protiv terorizma postao je, tokom administracije Džorža Buša, simbol primene agresivnih metoda ispitivanja, zbog kojih je Amerika optužena da vrši torturu nad zatvorenicima.
Predsednik SAD u četvrtak je u svom kabinetu u Beloj kući po drugi put položio zakletvu jer je prvi put, u utorak, pogrešno izgovorio jednu reč zakletve.
Predsednik Vrhovnog suda Džon Roberts je obavio proceduru pred novinarima. Bela kuća je saopštila da je Obama zakletvu položio po drugi put "iz predostrožnosti".
Istovremeno, američki Senat potvrdio je imenovanje Hilari Klinton za državnog sekretara. Hilari Klinton koja na dužnosti nasleđuje Kondolizu Rajs, izabrana je sa 94 prema dva glasa senatora.
Na novoj dužnosti Klinton će se suočiti sa čitavim nizom međunarodnih izazova: od izraelsko-palestinskog sukoba, nuklearnih programa u Iranu i Severnoj Koreji, do ratova u Iraku i Avganistanu.
Prvog radnog dana u Stejt departmentu Klintonova je obećala novu eru u američkoj diplomatiji, uz upozorenje da teška vremena predstoje.
Oko 1.000 zaposlenih u Stejt departmentu okupilo se na ulazu u tu instituciju u četvrtak i glasno pozdravilo Klintonovu. Ona je zaposlenima rekla da će učiniti sve što je u njenoj moći da dokaže da "snažna diplomatija i efikasan razvoj predstavljaju najbolja dugoročna oruđa da se osigura budućnost Amerike". "Duboko verujem da je ovo nova era za Ameriku", rekla je Klintonova.
Nju je u kancelariji dočekalo pismo dobrodošlice sa savetima od Kondolize Rajs, koja se našla na udaru kritika zaposlenih da ne čini dovoljno po pitanju većeg finansiranja diplomatije.
Američki senat odobrio je imenovanje Klintonove na mesto državnog sekretara, uprkos iskazanoj zabrinutosti republikanaca oko mogućeg sukoba interesa zbog fondacije njenog supruga, bivšeg predsednika SAD Bila Klintona.
Senator Džon Kornin rekao je da će je podržati, ali da je važno da se istakne da postoji mogući konflikt interesa zbog stranih uplata u dorotvornu fondaciju njenog supruga, bivšeg predsednika Bila Klintoa.
U skoro 500 miliona dolara koje je dato fondaciji, koju je Bil Klinton osnovao da finansira izgradnju svoje biblioteke u Arkansasu i dobrotvorne projekte širom sveta, uključene su i donacije stranih vlada sa kojima Hilari Klinton treba da sarađuje u svojoj novoj ulozi.
Da bi se briga zbog sukoba interesa odagnala, Fondacija i Obamin tranzicioni tim su u decembru odlučili da objave imena dosadašnjih donatora, da ubuduće jednom godišnje objavljuju imena donatora, i da buduće strane donacije podvrgnu etičkoj proceni Stejt dipartmenta.
Hilari Klinton je tokom debate u senatu rekla da su advokati koji se bave etičkim pitanjima rekli da ne postoji konflikt interesa između fonadacije njenog supruga koja se bavi pitanjima side, globalnog zagrevanja i siromaštva, i njenog budućeg posla kao državnog sekretara.
Holbruk je jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini novembra 1995. godine, a imao je i važnu ulogu u pregovorima sa bivšim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem u toku sukoba na Kosovu i Metohiji 1998. godine. Holbruk je bio ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama od 1999. do 2001.
Obama je za specijalnog izaslanika SAD na Bliskom istoku imenovao Džordža Mičela, bivšeg senatora.
(agencije/MONDO)
Vojni zatvor biće zatvoren u roku od godinu dana. Obama je zatražio i da se prestane sa primenom surovih metoda ispitivanja osumnjičenih za terorizam, preneo je Rojters.
Obama je potpisao izvršne naredbe tokom ceremonije u Beloj kući.
Zatvaranje Gvantanama, gde su osumnjičeni za terorizam držani godinama bez suđenja i gde su nad njima korišćene surove metode ispitivanja, predstavlja jedno od predizbornih obećanja novog američkog predsednika.
Vojni zatvor za osumnjičene protiv terorizma postao je, tokom administracije Džorža Buša, simbol primene agresivnih metoda ispitivanja, zbog kojih je Amerika optužena da vrši torturu nad zatvorenicima.
Predsednik SAD u četvrtak je u svom kabinetu u Beloj kući po drugi put položio zakletvu jer je prvi put, u utorak, pogrešno izgovorio jednu reč zakletve.
Predsednik Vrhovnog suda Džon Roberts je obavio proceduru pred novinarima. Bela kuća je saopštila da je Obama zakletvu položio po drugi put "iz predostrožnosti".
Istovremeno, američki Senat potvrdio je imenovanje Hilari Klinton za državnog sekretara. Hilari Klinton koja na dužnosti nasleđuje Kondolizu Rajs, izabrana je sa 94 prema dva glasa senatora.
Na novoj dužnosti Klinton će se suočiti sa čitavim nizom međunarodnih izazova: od izraelsko-palestinskog sukoba, nuklearnih programa u Iranu i Severnoj Koreji, do ratova u Iraku i Avganistanu.
Prvog radnog dana u Stejt departmentu Klintonova je obećala novu eru u američkoj diplomatiji, uz upozorenje da teška vremena predstoje.
Oko 1.000 zaposlenih u Stejt departmentu okupilo se na ulazu u tu instituciju u četvrtak i glasno pozdravilo Klintonovu. Ona je zaposlenima rekla da će učiniti sve što je u njenoj moći da dokaže da "snažna diplomatija i efikasan razvoj predstavljaju najbolja dugoročna oruđa da se osigura budućnost Amerike". "Duboko verujem da je ovo nova era za Ameriku", rekla je Klintonova.
Nju je u kancelariji dočekalo pismo dobrodošlice sa savetima od Kondolize Rajs, koja se našla na udaru kritika zaposlenih da ne čini dovoljno po pitanju većeg finansiranja diplomatije.
Američki senat odobrio je imenovanje Klintonove na mesto državnog sekretara, uprkos iskazanoj zabrinutosti republikanaca oko mogućeg sukoba interesa zbog fondacije njenog supruga, bivšeg predsednika SAD Bila Klintona.
Senator Džon Kornin rekao je da će je podržati, ali da je važno da se istakne da postoji mogući konflikt interesa zbog stranih uplata u dorotvornu fondaciju njenog supruga, bivšeg predsednika Bila Klintoa.
U skoro 500 miliona dolara koje je dato fondaciji, koju je Bil Klinton osnovao da finansira izgradnju svoje biblioteke u Arkansasu i dobrotvorne projekte širom sveta, uključene su i donacije stranih vlada sa kojima Hilari Klinton treba da sarađuje u svojoj novoj ulozi.
Da bi se briga zbog sukoba interesa odagnala, Fondacija i Obamin tranzicioni tim su u decembru odlučili da objave imena dosadašnjih donatora, da ubuduće jednom godišnje objavljuju imena donatora, i da buduće strane donacije podvrgnu etičkoj proceni Stejt dipartmenta.
Hilari Klinton je tokom debate u senatu rekla da su advokati koji se bave etičkim pitanjima rekli da ne postoji konflikt interesa između fonadacije njenog supruga koja se bavi pitanjima side, globalnog zagrevanja i siromaštva, i njenog budućeg posla kao državnog sekretara.
Holbruk izaslanik SAD za Avganistan
Barak Obama izmenovao je diplomatu Ričarda Holbruks za specijalnog izaslanika u Avganistanu i Pakistanu, saopšteno je večeras.Holbruk je jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini novembra 1995. godine, a imao je i važnu ulogu u pregovorima sa bivšim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem u toku sukoba na Kosovu i Metohiji 1998. godine. Holbruk je bio ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama od 1999. do 2001.
Obama je za specijalnog izaslanika SAD na Bliskom istoku imenovao Džordža Mičela, bivšeg senatora.
(agencije/MONDO)
