Poslednji vunasti mamuti preživeli su na jednom arktičkom ostrvu 7.000 godina duže od onih na kopnu, pokazala su najnovija istraživanja naučnika. Ljudi, nedostatak hrane i vode doveli su do nestanka ovih životinja.
Stručnjaci koji proučavaju fosile ovih životinja, navode da su mamuti koji su prilikom pomeranja kopnenih masa ostali odsečeni na Vrangovom ostrvu, koje leži severno od tačke gde su Rusija i Aljaska najbliže, pretrpeli genetske mutacije kako su izumirali, ali da su se održali duže od rođaka sa kopna.
Kako prenose britanski mediji, naučnici su sa univerziteta u Helsinkiju i Tubingenu i sa Ruske akademije nauka su došli do zaključka da su ovi mamuti nestali pre oko 4.000 godina, najverovatnije zbog kombinacije dolaska ljudi, ekstremno hladnog vremena i lošeg kvaliteta pijaće vode.
Mamuti su bili široko rasprostranjeni na severnoj hemisferi, od Španije do Aljaske tokom poslednjeg ledenog doba, ali je globalno zagrevanje koje je počelo pre nekih 15.000 godina dovelo do toga da se habitat mamuta svede na Aljasku i severni Sibir.
Naučnici u nedavno objavljenoj studiji navode da se mala populacija ovih životinja nekako odvojila od kopna i za nekih 7000 godina nadživela svoje rođake.
Naučnici iz Finske, Nemačke i Rusije su proučavali ostatke mamuta sa Vrangelovog ostrva i tundri Rusije i Ukrajine i došli do zaključka da su sibirski mamuti morali da troše svoje rezerve sala kako bi preživeli izuzetno oštre zime dok su mamuti sa Vrangelovog ostrva živeli u nešto toplijoj klimi zbog čega su toliko i opstali.
Moguće je i da su na kvalitet pijaće vode na Vrangelu uticala pomeranja tla zbog čega je došlo do porasta nivoa sumfora i stroncijuma, budući da su visoki koncentrati ovih hemijskih elemenata pronađeni u kostima poslednjih pripadnika ove populacije.
Naučnici ipak nemaju objašnjenje zašto su mamuti nestali tako brzo.
Jedno objašnjenje je ekstremno i iznenadno zahlađenje što je dovelo do nestanka hrane i samim tim umiranja mamuta od gladi.
“Lako je moguće zamisliti kako te životinje, već oslavljene genetskim mutacijama i lošom pijačom vodom podležu nekim ekstemnim vremenskim uslovima”, rekao je profesor Erve Bošaren, jedan od koautora studije.
Naučnici ipak veruju da su i ljudi tu umešali svoje prste budući da su na Vrangelu pronađene ljudske kosti svega nekoliko stotina godina mlađe od mamuta, što navodi na pomisao da je širenje ljudi uticalo na nestanak mamuta budući da su izolovane populacije velikih sisara naročito podložne ljudskom uticaju i ranjive.
