Istraga je počela tokom leta i usmerena je na ozbiljne pokazatelje o malverzacijama, proneveri, zloupotrebi položaja i pranju novca, prema nalogu o istrazi koji je danas objavio italijanski časopis Espreso. Time se izgleda potvrđuje da papa Franja ima teškoće da nametne svoju reformu finansijske transparentnosti u vrhu Svete stolice.

Vatikanske sudske vlasti su 1. oktobra zaplenile dokumente u kancelarijama sekretarijata, srca vlade Vatikana, gde radi garda bliska papi i u Upravi za finansijske informacije koja je nezavisno nadzorno telo. To je jedina epizoda ovog skandala koju je Vatikan potvrdio, na dan kada se to dogodilo.



Pet osoba, među kojima i broj dva tela koje se bori protiv pranja novca i jedan sveštenik, suspendovani su iz predostrožnosti u okviru istrage, otkrio je zatim jedan interni dokument, a to je takođe procurilo u Espresu.

Izvori u Vatikanu navode da je papa bio ljut zbog toga što je informacija o toj objavi, koja po formatu liči na flajer sa "najtraženijim" licima, dospela u javnost.

Ostavku je prošlog ponedeljka podneo papin telohranitelj i šef vatikanske žandarmerije Domeniko Djani.

Procureli dokumenti pojavljivali su se u tri talasa sa sve više detalja, i svi su stigli u ruke istraživačkog novinara Emilijana Fitipaldija, iz italijanskog časopisa Espreso.


Fitipaldi je već objavljivao ukradene dokumente o internoj finansijskoj praksi Svete stolice u velikom skandalu nazvanom Vatiliks Dva 2015. godine, koji je doveo do suđenja i osude jednog španskog sveštenika zbog otkrivanja tajnih dokumenta.

Sadašnja istraga vodi se za oko 650 miliona evra na raspolaganju Državnom sekretarijatu, koji najvećim delom dolaze od poklona koje je primio papa za humanitarna dela. Oko 500 miliona evra od tih sredstava povereni su banci Kredi Suis da ih ponovo investira.

Istraga je počela na osnovu naznake vatikanske banke od koje je Državni sekretarijat tražio 2018. godine isplatu od 150 miliona evra da završe kupovinu zgrade u luksuznoj londonskoj četvrti Čelsi (17.000 kvadratnih metara pretvoreno u pedesetak luksuznih stanova). Operacija je ukupno koštala 200 miliona evra, navodi Espreso.

U taj projekat se prvo ušlo 2014. godine prema luksemburškom fondu kojim upravlja italijanski biznismen Rafaele Minćone, koji je tu navodno dobro zaradio. Ta nepovoljna finansijska uprava preko Švajcarske i Luksemburga podstakla je Vatikan da četiri godine kasnije to prekine i kupi celu londonsku zgradu, prepuštajući kontrolu drugom finansijeru baziranom u Londonu Djanluiđiju Torciju, prema elementima istrage.

Među suspendovanim osobama je monsinjor Mauro Karlino koji rukovodi jednom sekcijom Državnog sekretarijata.