Američke sudije sve više sumnjaju u rezultate policijskih uređaja za alko-test koji vozače mogu poslati u zatvor, piše "Njujork tajms".
Posle svoje obimne istrage o tome u SAD i analize niza slučajeva, list zaključuje da se ne može verovati alko-testovima koji se zasnivaju na analizi vazduha izdahnutog iz pluća.
Milion Amerikanaca godišnje bude uhapšeno posle policijskog alko-testa prenosnim uređajem ako je koncentracija alkohola u njihovoj krvi 0,08 promila ili viša, i zato gotovo svima predstoji osuda za krivično delo.
Ali ti testovi - temelj krivičnog pravosudnog sistema, često su nepouzdani, jer alko-metri u gotovo svim policijskim stanicama u Americi sa alarmantnom učestalošću daju iskrivljene rezultate, iako se reklamiraju kao precizni do treće decimale.
Samo sudije u Masačusetsu i Nju Džersiju su za proteklih 12 meseci odbacile rezultate više od 30.000 testova daha, uglavnom zbog grešaka osoblja pri testiranju i slabog državnog nadzora uređaja testiranja.
Ti aparati su osetljivi, laboratorijski instrumenti, ali u mnogim slučajevima nisu pravilno kalibrisani, te daju rezultate koji su ponekad i 40 odsto previsoki.
Održavanje i popravka alko-testera zavise od policijskih stanica čiji su standardi za to loši, policija nema stručnost potrebnu za to, a firme koje proizvode te aparate se rukovode komercijalnim interesom.
Uz to, utvrđeno je da neke policijske laboratorije koriste ustajale hemijske agense ili čak i agense "kućne izrade" za te aparate, te tako dobijaju iskrivljene rezultate.
U Masačusetsu, policajci su koristili i aparat u kojem je nađeno - gnezdo miševa.
Stručnjaci su otkrili ozbiljne greške i u programiranju i u softveru tih mašina.
Savezne države SAD čak kupuju uređaje kojima ne veruju ni njihovi eksperti, a policijski službenici učestalo deaktiviraju zaštitne sisteme samih uređaja koji bi trebalo da osiguraju tačnost testova.
"Njujork tajms" je intervjuisao više od 100 advokata, naučnika, rukovodilaca i policajaca i pregledao desetine hiljada stranica sudske evidencije, korporativne dokumentacije, poverljivih mejlova i ugovora.
Osnovno je što "ti testovi nikada nisu ni bili namenjeni da se koriste na taj način", rekao je Džon Fusko, koji je rukovodio Nacionalnim analitičkim sistemima za patente.
Posledice oslanjanja pravnog sistema na te testove su dalekosežne, jer su mnogi pogrešno osuđeni na osnovu sumnjivih dokaza, a kada se otkriju nedostaci testiranja, rešenje je odbacivanje niza rezultata, te time i oslobađanje potencijalno opasnih vozača.
Uz tehnička ograničenja prenosnih uređaja za merenje alkohola u dahu, masovnih i relativno jeftinih, rezultat testiranja zavisi i od potrebne količine izdahnutog vazduha koja je za mnoge prevelika, a zavisi i od paste za zube, tečnosti za ispiranje usta, čak i od toga da li je vozač koristio neko sredstvo za dezinfekciju ruku i da li je podrignuo pri testiranju.
