Na godišnjoj Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, na kojoj učestvuju nekoliko desetine šefova država ili vlada, zvaničnici su najviše pažnje posvetili odnosima Rusije sa NATO i EU, a govorilo se i o prevazilaženju tekuću krize u evropskoj ekonomiji, kao i izgradnji međunarodnih gasovoda "Južni tok", "Severni tok" i "Nabuko".
Učesnici Konferencije saglasili su se da se učešće Rusije u formiranju bezbednosne arhitekture poklapa sa interesima EU, dok je NATO spreman da uključi Rusiju u pregovore o štitu, ali ne i da ozbiljnije sarađuje u oblasti odbrane, ukoliko Rusija ne napusti stari način razmišljanja.
"Aktivno učešće Rusije u formiranju evropske bezbednosne arhitekture poklapa se sa interesima Evropske unije", izjavila je u subotu nemačka kancelarka Angela Merkel.
"U skladu je sa našim interesima da privučemo Rusiju u buduće bezbednosne strukture. Rusija igra važnu ulogu u nuklearnom razoružanju kroz saradnju sa Sjedinjenim Državama i strateški je partner Evropske unije", naglasila je Merkelova.
Prema njenim rečima, evropske države "treba da odgovore pozitivno" na predlog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o uspostavljanju bliže saradnje između EU, bezbednosnih struktura EU i Rusije.
Nemačka kancelarka je istakla potrebu traženja kompromisa između Rusije i NATO po kontroverznim pitanjima, tako da razlike u stavovima ne vode slabljenju evropske bezbednosti, preneo je Itar-Tass.
Istovremeno, NATO je saopštio da je spreman da uključi Rusiju u razgovore o protivraketnom štitu, ali da ne razmišlja o ozbiljnoj saradnji u oblasti odbrane ukoliko Moskva ne napusti stari način razmišljanja.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da smatra da je prava transatlantska saradnja u raketnoj odbrani, koja uključuje Rusiju, "u velikoj meri sprovodiva" i da će "one koji bi mogli da zaprete Evropi raketama naterati da dvaput razmisle", preneo je Rojters.
Shefer je rekao da podržava ideju o razgovorima o široj evroatlantskoj bezbednosnoj strukturi, koje je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev i u kojoj su mnoge članice Alijanse pokazale spremnost da uzmu učešća.
Shefer je, međutim, rekao da ne vidi kako su "ozbiljni razgovori o takvoj novoj strukturi mogući, gde predsednik Medvedev sam kaže da je teritorijalni integritet primarni element, kada Rusija gradi baze unutar Gruzije, države koja te baze ne želi", i dodao da "to ne može da bude ignorisano".
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da "ne veruje da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO".
"Postoji problem poverenja između Evropske unije i Rusije. Moramo obnoviti poverenje i ja ću preuzeti svoj deo odgovornosti", izjavio je Sarkozi obraćajući se učesnicima Minhenske konferencije o bezbednosti.
"Ne verujem da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO", rekao je francuski predsednik na skupu kojem prisustvuje i zamenik predsednika ruske vlade Sergej Ivanov.
Francuski predsednik je takođe, odbacio tvrdnje da postoji bilo kakva "slabost" ili "interes" Pariza kada je reč o ruskom gasu, jer je "Francuska, zahvaljujući nuklearnim postrojenjima, nezavisna u oblasti energetike"
Sarkozi je najavio i povratak Francuske u komandu NATO-a u kojoj nije od 1966.
On je istakao da Francuska želi da obnovi veze sa NATO-om kao "nezavisan saveznik, kao slobodan partner SAD", dodavši da je Francuska često bila nepravedno optuživana da želi da oslabi NATO.
Merkel i Sarkozi su, takođe, saopštili da će dati zajednički predlog za brže prevazilaženja tekuće krize u evropskoj ekonomiji.
"Mi ćemo, zajedno sa češkim predsedništvom Evropske unije, dati zajedničku inicijativu Nemačke i Francuske sa namerom da istaknemo značaj (ekonomskog) jačanja Evrope u ovim teškim vremenima", izjavila je Merkelova.
Oni, međutim, nisu objavili detalje njihovog plana za posrnulu privredu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezebednost Havijer Solana ocenio je da su prošlogodišnji oružani sukobi u Gruziji i ovogodišnja gasna kriza dokaz da međunarodni sporazumi o bezbednosti i energetici ne funkcionišu na odgovarajući način.
"Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i Energetska povelja ne funkcionišu onako kako bi trebalo. Nikada ranije se toliko ljudi nije bavilo evropskom bezbednošću. Ipak, nepoverenje raste, a neslaganja između EU, Rusije i SAD o mnogim globalnim pitanjima i dalje postoje", ocenio je Solana.
Češki vicepremijer Aleksandar Vondra je rekao da se EU zalaže za diverzifikaciju transportnih ruta prirodnog gasa i da ima pozitivan stav prema izgradnji međunarodnih gasovoda "Južni tok", "Severni tok" i "Nabuko".
Vondra, čija je zemlja predsedavajuća EU, je takav stav saopštio prilikom izlaganja o globalnoj bezbednosti, uključjući i problem urednog snabdevanja evropskih potrošača glavnim energentima.
"Nama je neophodna diverzifikacija izvora (u snabdevanju gasom), sa što je moguće većim brojem ruta - "Severni tok", "Južni tok" i "Nabuko", precizirao je Vondra na skupu u Minhenu.
Učesnici Konferencije saglasili su se da se učešće Rusije u formiranju bezbednosne arhitekture poklapa sa interesima EU, dok je NATO spreman da uključi Rusiju u pregovore o štitu, ali ne i da ozbiljnije sarađuje u oblasti odbrane, ukoliko Rusija ne napusti stari način razmišljanja.
"Aktivno učešće Rusije u formiranju evropske bezbednosne arhitekture poklapa se sa interesima Evropske unije", izjavila je u subotu nemačka kancelarka Angela Merkel.
"U skladu je sa našim interesima da privučemo Rusiju u buduće bezbednosne strukture. Rusija igra važnu ulogu u nuklearnom razoružanju kroz saradnju sa Sjedinjenim Državama i strateški je partner Evropske unije", naglasila je Merkelova.
Prema njenim rečima, evropske države "treba da odgovore pozitivno" na predlog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o uspostavljanju bliže saradnje između EU, bezbednosnih struktura EU i Rusije.
Nemačka kancelarka je istakla potrebu traženja kompromisa između Rusije i NATO po kontroverznim pitanjima, tako da razlike u stavovima ne vode slabljenju evropske bezbednosti, preneo je Itar-Tass.
Istovremeno, NATO je saopštio da je spreman da uključi Rusiju u razgovore o protivraketnom štitu, ali da ne razmišlja o ozbiljnoj saradnji u oblasti odbrane ukoliko Moskva ne napusti stari način razmišljanja.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da smatra da je prava transatlantska saradnja u raketnoj odbrani, koja uključuje Rusiju, "u velikoj meri sprovodiva" i da će "one koji bi mogli da zaprete Evropi raketama naterati da dvaput razmisle", preneo je Rojters.
Shefer je rekao da podržava ideju o razgovorima o široj evroatlantskoj bezbednosnoj strukturi, koje je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev i u kojoj su mnoge članice Alijanse pokazale spremnost da uzmu učešća.
Shefer je, međutim, rekao da ne vidi kako su "ozbiljni razgovori o takvoj novoj strukturi mogući, gde predsednik Medvedev sam kaže da je teritorijalni integritet primarni element, kada Rusija gradi baze unutar Gruzije, države koja te baze ne želi", i dodao da "to ne može da bude ignorisano".
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da "ne veruje da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO".
"Postoji problem poverenja između Evropske unije i Rusije. Moramo obnoviti poverenje i ja ću preuzeti svoj deo odgovornosti", izjavio je Sarkozi obraćajući se učesnicima Minhenske konferencije o bezbednosti.
"Ne verujem da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO", rekao je francuski predsednik na skupu kojem prisustvuje i zamenik predsednika ruske vlade Sergej Ivanov.
Francuski predsednik je takođe, odbacio tvrdnje da postoji bilo kakva "slabost" ili "interes" Pariza kada je reč o ruskom gasu, jer je "Francuska, zahvaljujući nuklearnim postrojenjima, nezavisna u oblasti energetike"
Sarkozi je najavio i povratak Francuske u komandu NATO-a u kojoj nije od 1966.
On je istakao da Francuska želi da obnovi veze sa NATO-om kao "nezavisan saveznik, kao slobodan partner SAD", dodavši da je Francuska često bila nepravedno optuživana da želi da oslabi NATO.
Merkel i Sarkozi su, takođe, saopštili da će dati zajednički predlog za brže prevazilaženja tekuće krize u evropskoj ekonomiji.
"Mi ćemo, zajedno sa češkim predsedništvom Evropske unije, dati zajedničku inicijativu Nemačke i Francuske sa namerom da istaknemo značaj (ekonomskog) jačanja Evrope u ovim teškim vremenima", izjavila je Merkelova.
Oni, međutim, nisu objavili detalje njihovog plana za posrnulu privredu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezebednost Havijer Solana ocenio je da su prošlogodišnji oružani sukobi u Gruziji i ovogodišnja gasna kriza dokaz da međunarodni sporazumi o bezbednosti i energetici ne funkcionišu na odgovarajući način.
"Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i Energetska povelja ne funkcionišu onako kako bi trebalo. Nikada ranije se toliko ljudi nije bavilo evropskom bezbednošću. Ipak, nepoverenje raste, a neslaganja između EU, Rusije i SAD o mnogim globalnim pitanjima i dalje postoje", ocenio je Solana.
Češki vicepremijer Aleksandar Vondra je rekao da se EU zalaže za diverzifikaciju transportnih ruta prirodnog gasa i da ima pozitivan stav prema izgradnji međunarodnih gasovoda "Južni tok", "Severni tok" i "Nabuko".
Vondra, čija je zemlja predsedavajuća EU, je takav stav saopštio prilikom izlaganja o globalnoj bezbednosti, uključjući i problem urednog snabdevanja evropskih potrošača glavnim energentima.
"Nama je neophodna diverzifikacija izvora (u snabdevanju gasom), sa što je moguće većim brojem ruta - "Severni tok", "Južni tok" i "Nabuko", precizirao je Vondra na skupu u Minhenu.
Amerikanci ne odustaju od raketnog štita
Američki potpredsednik Džozef Bajden je kazao da će SAD nastaviti da planiraju izgradnju raketnog štita u centralnoj Evropi, ali samo ako se to pokaže kao tehnološki izvodljivo i efikasno i založio se za okončanje rascepa u odnosima Rusije i NATO-a i pronalaženje područja na kojima mogu da sarađuju,
"Nastavićemo da razvijamo sistem raketne odbrane kako bismo suzbili pretnje od nuklearnih kapaciteta Irana", istakao je on.
Bajden je još rekao da su SAD spremne da razgovaraju sa Iranom, ali je naglasio da će ta zemlja biti suočena sa pritiskom i izolacijom ukoliko ne odustane od svog nuklearnog programa, preneo je Rojters.
Govoreći o Avganistanu, Bajden je rekao da će SAD nastojati da postave "jasne i ostvarljive ciljeve" za tu zemlju u okviru sveobuhvatne strategije za koju i Vašingotn i njegovi saveznici moraju preuzeti odgovornost.
Američki potpredsednik je takođe najavio promene u spoljnoj politici SAD, obećavši da će Vašington više konsultovati i slušati svoje saveznike.
(agencije/MONDO)
"Nastavićemo da razvijamo sistem raketne odbrane kako bismo suzbili pretnje od nuklearnih kapaciteta Irana", istakao je on.
Bajden je još rekao da su SAD spremne da razgovaraju sa Iranom, ali je naglasio da će ta zemlja biti suočena sa pritiskom i izolacijom ukoliko ne odustane od svog nuklearnog programa, preneo je Rojters.
Govoreći o Avganistanu, Bajden je rekao da će SAD nastojati da postave "jasne i ostvarljive ciljeve" za tu zemlju u okviru sveobuhvatne strategije za koju i Vašingotn i njegovi saveznici moraju preuzeti odgovornost.
Američki potpredsednik je takođe najavio promene u spoljnoj politici SAD, obećavši da će Vašington više konsultovati i slušati svoje saveznike.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.