Totalni HAOS u Francuskoj; saobraćaj u prekidu, policija koristi suzavac

Francuska policija ispalila je suzavac na demonstrante u centru Pariza tokom jednog od najvećih štrajkova u Francuskoj u poslednjih nekoliko decenija zbog koga je javni saobraćaj skoro potpuno prekinut.

Kako javljaju francuski mediji,od Marselja na mediteranskoj obali do Lila na severu zemlje organizovano je 245 okupljanja.

U crvenim prslucima sindikata kroz gradove maršira oko 280.000 ljudi. Njih obezbeđuje oko 6.000 policajaca, uključujući više desetina pripadnika službi za brzo reagovanje na motorima.

U Lionu i Marselju na hiljade učesnika protesta nosi transparente na kojima piše "Makron se izgubio" i "Ne dirajte naše penzije",

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je na vlast došao 2017. godine, obećao je da će otvoriti strogo regulisanu ekonomiju Francuske, ali veći sindikati tvrde da francuski lider želi da ukine zaštitu radnika.

Ishod štrajka će zavisiti od toga ko će prvi da se povuče - sindikati koji rizikuju da izgube podršku ukoliko remećenje predugo potraje ili vlasti koje se plaše da bi birači mogli stati na stranu sindikata i da za zastoj okrive zvaničnike.

Vlasnica jednog od kafića u centru Pariza Izabel Žibal izjavila je da se blokada može istrpeti dan-dva ali da bi, ukoliko se nastavi sledeće sedmice, narod mogao da postane iritiran.

Radnici željeznice izglasali su da se štrajkuje i sutra, a radni sindikati kompanije RATP koja kontroliše rad autobusa i metroa saopštili su da će njihov štrajk da se nastavi do poneđeljka, 9. decembra.

Zatvoren je metro, obustavljen železnički saobraćaj. Svi vozovi "Evrostara" otkazani su od danas do 9. decembra.

Sa francuskih aerodroma neće poleteti petina aviona. Na pariskom aerodromu "Orli" otkazano je 20 odsto letova, javlja Rojters.

Zbog štrajka sindikata, koji protestuju zbog najavljene izmene penzionog sistema, zatvoren je Ajfelov toranj i muzej Orsej, dok je muzej Luvr saopštio da će kasniti sa otvaranjem kao i da će pojedine prostorije biti zatvorene.

Železničke i metro stanice u Parizu su jutros u vreme saobraćajnog špica uglavnom bile prazne, a da bi stigli do željenih destinacija putnici su se vozili biciklima, automobilima ili su ostali da rade od kuće, javlja Rojters.

Još pre zore, policijske snage su se rasporedile duž bulevara Šanzelize, pretresaju torbe pešaka uoči današnjih uličnih protesta budući da je vlada upozorila da bi među demonstrante mogle da se infiltriraju grupe nasilnika.

"Javni prevoz će danas biti veoma otežan, kao i sutra, a verovatno i ovog vikenda", izjavio je zamenik ministra saobraćaja Žan-Batist Đebari za radio RTL.

Ovo je jedan od najvećih protesta zaposlenih u javnom sektoru širom zemlje u više decenija. Sindikati krajnje levice pozivaju na prekid saobraćajne mreže, zatvaranje škola i ostavljanje smeća da se gomira kako bi primorali predsednika Makrona da povuče plan penzione reforme.

Iz državne železnice SNCF kažu da će saobraćati samo jedan od 10 putničkih i prigradskih brzih vozova. Železničke kompanije Eurostar i Talis otkazale su najmanje polovinu usluga prevoza na linijama koje povezuju Pariz sa Londonom i Briselom.

Vlasti civilnog vazduhoplovstva zatražile su od avio-kompanija da otkažu oko 20 odsto letova zbog poremećaja koji će štrajk izazvati u rasporedu letenja.

Očekuje se da će više od polovine svih nastavnika u osnovnim i srednjim školama izaći na ulice, a da će zaposleni u hitnoj pomoći u celoj državi raditi sa minimumom osoblja.

Sindikati zaposlenih u javnom saobraćaju nisu odredili rok za okončanje štrajka. Demonstranti će marširati od glavne železničke stanice Gar di Nor do Trga nacije popodne.

Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastane je izjavio da se očekuje da će više hiljada radikalnih anarhista i okorelih demonstranata iz pokreta "žutih prsluka" napraviti pustoš.

On je naredio da se prodavnice duž rute kuda će se kretati učesnici protesta zatvore.

Na ulicama će otprilike biti raspoređeno oko 6.000 policajaca, uključujući više desetina pripadnika službi za brzo reagovanje na motorima.

Mediji podsećaju da bi sadašnja situacija mogla da izgleda kao 1995. godine kada su veliki protesti, koji su trajali tri nedelje protiv reforme socijalnog osiguranja i penzija, naveli tadašnjeg premijera Alena Žipea da od toga odustane.

Loran Berže, šef sindikalnog saveza CFDT, kaže da je socijalno okruženje eksplozivnije nego 1995. "U smislu napetosti, socijalne solidarnosti i lomova unutar društva, sada je mnogo gore", rekao je Berže za Rojters.

Makron je nedavno ponovio da ne odustaje od reforme obećane tokom predizborne predsedničke kampanje.