140 godina od rođenja Staljina - tiranina i borca protiv fašizma

Staljin i danas kod Rusa i drugih naroda nekadašnjeg Sovjetskog saveza izaziva dvojaka osećanja - sećanja na tiraniju, ali i sećanja na pobedu nad nacistima u Drugom svetskom ratu.

Posle smrti Lenjina u januaru 1924. vešto je koristio borbe u partijskom vrhu i - uglavnom posle montiranih političkih procesa - eliminisao sve koji bi mogli da mu ugroze vlast.

Vremenom je to postao razrađen sistem terora s ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su upućivani milioni ljudi.

Izgradio je kult svoje ličnosti u SSSR-u, što je postepeno zahvatilo gotovo sve komunističke partije u svetu.

Čistke je započeo 1934. i likvidao praktično sve stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, mnoge rukovodioce Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija, uključujući jugoslovensko.

U otadžbinskom ratu protiv nacističke Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. godine bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu i prihvatio je pođelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji.

Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija INFORMBIRO, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu posle raspuštanja Kominterne i 1948. pokušao da se obračuna sa jugoslovenskim rukovodstvom.

Doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio ogroman ugled SSSR-a stečen odlučujućom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu.