ODBOR za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN) doneo je odluku kojom zemlje članice ne mogu vratiti nazad u njihove države one ljude koji su iz njih pobegli zbog po život ugrožavajućih posledica klimatskih promena.
Ova značajna presuda, smatraju mnogi politički komentatori, mogla bi stvoriti poplavu pravnih zahteva raseljenih ljudi širom sveta, piše Index.hr.
UN-ov Odbor za ljudska prava doneo je presudu u slučaju Ioanea Teitiote koji je zatražio zaštitu Novog Zelanda jer mu je navodno u rodnoj državi Kiribati bio ugrožen život.
Republika Kiribati je ostrvska država u središnjem delu Tihog okeana, a u opasnosti je da postane prva zemlja koja će nestati zbog porasta nivoa mora.
Odbor je presudio protiv Teitiote, na temelju toga što njegov život nije u ovom trenutku ugrožen, ali je takođe istaknuo da zemlje mogu prekršiti međunarodna ljudska prava ako prisilno vrate natrag ljude u zemlje u kojima klimatske promene predstavljaju neposrednu pretnju.
Ta odluka mogla bi imati ogroman uticaj na buduće zahteve jer sve više raste broj ljudi koji su prisiljeni napustiti svoje domove zbog posledica klimatskih promena.
Očekuje se da će u narednih desetak godina na desetine miliona ljudi emigrirati iz svojih zemalja zbog suše i gladi.
USKORO bi svet mogao imati 143 MILIONA klimatskih izbeglica
Prema istraživanju Svetske banke iz 2018., 143 miliona ljudi u delovima Južne Azije, subsaharske Afrike i Latinske Amerike mogli bi uskoro postati klimatski migranti.
Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) kategorizovao je Kiribate kao jednu od šest zemalja Tihog okeana koje su najviše ugrožene zbog porasta nivoa mora.
Prema IPCC-u, zbog erozije obale i onečišćenja slatkom vodom, država Kiribati mogla bi postati nenastanjiva već 2050.
