Možda je dobro da razmislite o "brzoj" kupovini, jer stručnjaci ocenjuju da će cene rasti. Šta se menjalo od propisa, a šta u svesti prosečnog kupca u Srbiji? Na šta da obratite pažnju pre nego date pare. Veliko upozorenje Kaće Lazarević...
U novoj godini definitivno možemo očekivati da se pozitivan trend razvoja tržišta nekretnina u Srbiji nastavi kada je u pitanju novogradnja ali i dalji porast cena nekretnina.
U 2020. godini bi trebalo da se desi čudo da se takav trend ne nastavi (bar u prvoj polovini godine) jer svi ekonomski faktori idu u prilog daljem rastu, očekuju iz Mojanekretnina.rs, specijalizovanog portala za promet nekretnina.
Optimitičnu prognozu daje i Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine koja trend prodaje u novogradnji ocenjuje nezaustavljivim, a u starogradnji stabilnim.
"Mladi kupci su isključivo za novo, čak toliko nije bitna i lokacija, samo da ne moraju da razmišljaju o renoviranju, gde je garaža u zgradi, a obdanište i škola u blizini. Stariji preferiraju 'staru dobru' gradnju, lokaciju i veće kvadrature", kaže za MONDO Lazarević.
Kada su cene nekretnina u pitanju, ipak bi trebalo očekivati blago usporavanje rasta u 2020. godini imajući u obzir veliki rast u protekle 3-4 godine, koji ipak nije održiv na dug vremenski rok, smatraju u Mojanekretnina.
Kaća Lazarević ističe i jedan potpuno novi trend, da i na periferiji imate sve više modernih zgrada i kondominijuma (blokovi luksuznih stanova da sa pratećim sadržajem, od bazena do malog parka), i da cene tu lako idu do 2.000 evra po kvadratu, koliko se mogu naći i u centru Beograda.
ŠTA JE NOVO U PROPISIMA
Takvo je tržište a nas je zanimalo i da li se nešto menjalo od propisa i uslova za 2020. godinu, u odnosu na prethodnu.
Glavna novinu je doneo novi Zakon o porezu na imovinu, kojom notari direktno podnose prijavu za porez na prenos apsolutnih prava za poslove kupoprodaje stanova koji su sklopljenih kod njih.
Tu Kaća Lazarević ima veliko upozorenje i za kupce i za prodavce.
"Prijave koje se popunjavaju su toliko komplikovane a sami obrasci toliko loše osmišljeni da ne postoji mogućnost da se popuni sve što treba. Ja ne znam kako oni misle da to službenici u Poreskoj upravi kojih ionako nema dovoljno, to razaznaju. Pogotovo ako ima izjava od više prodavaca (zajednička imovina, naslednostvo...). Svakako očekujte da ćete dostavljati Poreskoj dodatna dokumenta u nekoliko navrata, tako da od 'sve na jednom mestu' i digitalizacije trenutno nema neke vajde", kaže Lazarević.
Pored te glavne novine, došlo je do nekoliko drugih u vidu poreskih olakšica, ističu iz Mojanekretnina.rs.
Prema izmenama Zakona poreza na imovinu, od 2020. godine neće se podnositi poreska prijava na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava nepokretnosti. Stvari izuzete od oporezivanja na poklon i nasleđe su: gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje i slično.
Isto tako lice koje je nasledilo nekretninu za koju ne postoje podaci u katastru nepokretnosti, dužno je da obavesti nadležne organe o poreskoj obavezi odnosno da podnese poresku prijavu o utvrđivanju poreske obaveze za svoju nekretninu (član 33b).
Osim toga lice koje je ostvarilo poresko oslobađanje na svoju imovinu, mora dostaviti dokaze o tome u roku od 30 dana (ukoliko nadležni organi nisu drugačije naveli) od datuma kada je notar dostavio poresku prijavu nadležnom organu odgovornom za nepokretnosti.
Ukoliko dostavljanje ovih dokumenata izostane, nadležni organi će smatrati da lice njima ne raspolaže i poreska obaveza će se utvrditi na osnovu informacija i dokumenata koje nadležni organ poseduje (član 33b).
Izmenama Zakona o porezu na imovinu, koje su stupile na snagu od 01.01.2020. godine, došlo je i do sitnijih izmena u vezi sa prenošenjem nasledstva ili poklanjanja pokretnih stvari ili nekretnina. Naime, ukoliko je predmet poklona isključivo nekretnina, bez udela pokretnih stvari, poreska prijava podnosi se nadležnom organu na teritoriji grada gde se nekretnina nalazi. U suprotnom, prema dopunama zakona za 2020. godinu, poreska prijava podnosi se nadležnim organima gde lice koje preuzima poklon ima prebivalište (član 35. Zakona o porezu na imovinu)
KOLIKO NAM JE "BLISKA" EKOLOŠKA GRADNJA
A kako stojimo sa "ekološkom gradnjom"? Da li i u Srbiji postoji interesovanje kupaca za stanove i kuće koje su građene na ekološki prihvatljiv način i energetski unapređene, da li su spremni da ih plate, i da li postepeno to postaje neka posebna kategorija?
"Što se ekološke gradnje tiče, mislim da svakako svest ljudi o zagađenju i zaštiti okoline sve više raste i da će na red u određenom trenutku doći i svest o ekološkoj gradnji. Međutim, pitanje je koliko će tako nešto biti prihvatljivo investitorima koji žele da izgrade stambene objekte za što kraće vreme, čime se ne vodi preterano računa o tome da li su ispunjeni standardi ekološke gradnje ili ne", kažu iz Mojanekretnina.rs.
S druge strane, i na srpske kupce i dalje primarno kod kupovine nekretnine utiče cena.
"Retko ko se vodi razmišljanjem o načinu izgradnje i o materijalima koji su korišćeni", kažu sa specijalizovanog portala.
Slažu se sa time i iz Lazarević Nekretnina.
"Ljudi samo gledaju da se usele, a posle toga 'razmišljaju', pa vide da zapravo ne mogu svojim automobilom da uđu u građu zgrade, ili da im se zid lifta direktno naslanja na sobu, da je izolacija loša…", kaže Kaća Lazarević.
I kao poslednji savet ovom prilikom ne samo "za 2020", već zanavek – "Nikada ne platite investitori stan u izgradnju u celini" jer, kaže gospođa Lazarević, nikada ne možete biti sigurno da će sve što zakonski mora, završiti u roku.
