Pronađen najstariji krater na svetu: Krije odgovore iz ledenog doba?

Asteroid je pogodio Jarabubu u zapadnoj Australiji pre oko 2,2 milijarde godina - i napravio krater star oko polovine starosti Zemlje, kažu istraživači, a do zaključka su došli testirajući minerale koji se nalaze u stenama na ovoj lokaciji.

"Predeo je zapravo veoma ravan jer je toliko star, ali su stene karakteristične", rekao je istraživač profesor Kris Kirkland za britnaske medije.

Kako bi odredili kada je asteroid pogodio zemlju, tim je ispitivao sićušni cirkon i kristale monazita u stenama. Oni su bili "šokirani" usled udara, a sada se mogu čitati kao "tri prstena", rekao je profesor Kirkland.

Ovi kristali sadrže male količine uranijuma. Zbog toga što se uranijum vremenom pretvara u olovo istraživači su mogli da izračunaju koliko je vremena prošlo.

Stariji je najmanje 200 miliona godina od druge najstarijeg drevnog mesta udara Vredefort kratera u Južnoj Africi.

"Zanimala nas je ova oblast jer je područje Zapadne Australije izuzetno staro ali nismo očekivali da ovaj krater bude toliko star", rekao je profesor Kirkland.

Dodao je da je apsolutno moguće da negde postoji još stariji krater koji čeka da bude otkriven, ali da je teško pronaći njegovu koru pre nego što erodira i tako, kaže, izgubite tu ranu istoriju Zemlje.

Vreme udara bi moglo da objasni i zašto se svet u tom periodu zagrejao, kažu istraživači.

Naučnici, naime, veruju da je planeta prethodno bila u jednom od njenih perioda nazvanom "Zemlja snežna grudva", kada je većinom bila pokrivena ledom. U jednom trenutku led se istopio i planeta je počela da se ubrzano zagreva.

"Starost kratera vrlo precizno korespondira sa krajem globalnog ledenog doba", rekao je profesor Kirkland i dodao da je zato udar mogao da utiče na značajne promene u našoj planetarnoj klimi.

Koristeći kompjutersko modeliranje, tim je izračunao da je asteroid pogodio ledenu ploču debljine nekoliko kilometara koja je prekrivala Zemlju. Taj događaj bi u atmosferu ispustio ogromne količine vodene pare i gasove staklene bašte.

To bi moglo da pomogne zagrevanju planete za vreme ere Proterozoika kada se kiseonik tek pojavio u atmosferi i kada još uvek nije nastao kompleksni živi svet.

"Naravno, bili smo veoma uzbuđeni zbog same starosti", rekao je profesor Kirkland.

"Ali stavljajući to u kontekst drugih događaja na Zemlji, čini da sve postane zaista vrlo zanimljivo", dodao je.

Inače, ne postoji dovoljno modeliranja iz tog vremena da bi se teorija sveobuhvatno testirala, ali ovo otkriće svakako predstavlja priču o ogromnom uticaju na planetu.

Druga teorija za period zagrevanja je da su erupcije vulkana mogle da ispuste ugljen-dioksid u atmosferu.