Civilizacija koja je za svoje vreme važila za jednu od najnaprednijih, bili su fantastični poljoprivrednici i zanatlije, ali i ratnici! Oni su bili neverovatno izdržljivi radnici, a malo ko zna da su bili zavisni od koke - upoznajte civilizaciju Inka...
Imperija Inka nastala je u 14. veku, da bi se već tokom sledećeg veka proširila duž andskog planinskog venca, postavši najveće carstvo pretkolumbovske Amerike.
Na svom vrhuncu važilo je za jedno od najvećih carstava na svetu, obuhvatajući današnje teritorije današnjeg Perua, Ekvadora, Bolivije, Argentine i Čilea.
Pre dolaska Španaca i katoličke evangelizacije, Inke su imale sopstveno poimanje sveta i religiozna uverenja.
Za Peruance, upravo je ova civilizacije simbol identiteta, ističe peruanski advokat i diplomata Eliot Gaviria.
On je na predavanju o civilizaciji Inka u Beogradu podsetio da ta civilizacija ne bi imala bogatu kulturu da nije bilo civilizacija pre njih, čija je zaostavština nasleđena u periodu imperije Inka.
Ovu ratničku civilizaciju odlikovalo je to što su tražili pravdu i živeli u harmoniji sa prirodom.
Imperija Inka, koju zatekli Španci kada su došli u Južnu Ameriku, već je imala strogo definisano ustrojstvo, a njena prestonica je bila Kusko.
Inke su bile poznate po izradi predmeta od zlata i bili su posebno vešti u tome. Oni su poznavali komplikovane sisteme navodnjavanja, koja su usvojili od preinkačkih kultura.
Ovu civilizaciju posebno je odlikovalo to što "žive u harmoniji sa prirodom", oni su smatrali da su deo celine i da u svemu postoji ravnoteža.
"Čovek živi kao deo prirode", ističe peruanski advokat Eliot Gaviria i dodaje da su Inke smatrali da životinje, biljke, planina, vetar i druge pojave "imale dušu" kao i čovek.
Za Inke je posebno bila važna solidarnost i podela svega, a na nju se upravo nadovezuje JEDNAKOST, koja je u toj civilizaciji značila da svi imaju jednaku vrednost i da su sva bića jednaka.
Posebno mesto u civilizaciji Inka imala je biljka KOKA. Naime, ta biljka koristila se kao ANESTETIK tokom operacija lobanje, koje su u to vreme Inke izvodile, ali i kao sredstvo POVEĆANJA ENERGIJE!
Upravo su uz pomoć KOKE Inke bili izdržljivi radnici, ističe Gaviria.
Kada se govori o njihovoj religiji, ona je bila politeistička i bazirana na konceptima božanstava, a glavno božanstvo bila je boginja Plaća Mama koja predstavlja "zemlju i prirodu".
Pored nje, postojao je i Virakoća, koji je osnivač imperije Inka i na kraju Inti koji je simbolizovao Sunce.
Religija se upravo odrazila na političku organizaciju ove civilizacije, tako da je car kod Inka predstavljao vezu između božanskog i ljudskog i time bio tretiran kao potomak Sunca, na nivou "poluboga".
Upravo je osnovno ustrojstvo kod Inka bilo Aj Ju, u kome se sve bazira na jednom zajedničkom začetniku, koga su svi obožavali.
Inače kulture koje predstavljaju preteče civilizaciji Inka bile su Karal, Ćavin, Tiunaki Vari, Pataka, Naska i Ćimu.
Najstarija od ovih kultura Karal nastala je na 182 kilometara od današnje prestonice Perua, Lime, i tu kulturu odlikovala je piramidalna arhitektura. Pored toga, oni su imali i sistem zavođenja podataka, iako nisu imali pismo. Kulturu Ćavin odlikovala je razvijena poljoprivreda, ali i zanatstvo. A tada je začet i kečuanski jezik!
Vojska i religija posebno su dominirale u kulturama Tiunaki Vari, a pored toga, tada se razvija i metalurgija! Isto tako, tu kulturu su obeležile i famozne "terase" kao sistem navodnjavanja, koji je služio ne samo za useve, već i za vodu lokalnom stanovništvu. Nakon ovih dolaze kultura Pataka i Naska, posebno interesantno u kulturi Naska bili su crteži - geoglifi.
To su crteži nastali u pesku i do danas nije utvrđena svrha tih crteža. Neki veruju da se radi o kalendarima, dok su za neke to vrste aerodroma za leteće automobile. Ovi crteži, kojih ima oko 50, nalaze se u pustinjama i u njima su upotrebljena velika matematička znanja.
Poslednja preteča Inkama bila je civilizacija Ćim, koja se prostirala duž severne obale Perua, a njeno glavno dostignuće u oblasti arhitekture bio je najveći grad od opeke u Latinskoj Americi Ćan Ćan.
