Na današnji dan 1923. godine rođen je Svetozar Gligorić Gliga, čovek blistave biografije i jedna od kultnih ličnosti Druge Jugoslavije. Borac - revolucionar, šahovski velemajstor, novinar, strastveni muzičar, osnivač Zvezde, ponos Partizana, čovek nesalomivog duha.
Gligorić je rođen i odrastao u Beogradu. Posle smrti roditelja ostaje siroče i brigu o njemu preuzima porodica čuvenog lekara dr Nika Miljanića.
ŠAHOVSKA DOSTIGNUĆA
Sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba i tako najavio blistavu karijeru koja je trajala više decenija.
Titulu velemajstora dobio je 1951. godine. Smatran je za najvećeg džentlmena šaha 20. veka, bio poštovan i od rivala i celog šahovskog sveta.
Do pojave Roberta Bobija Fišera smatran je za najboljeg šahistu sveta van SSSR-a.
Učestvovao je na ogromnom broju međunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Između 1950. i 1982. godine je 15 puta bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi, osvajajući 12 medalja (jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih). Bio je jedan najpriznatijih teoretičera šaha na svetu, čije knjige su prodavane u ogromnim tiražima.
RAT I REVOLUCIJA
Gliga zajedno sa porodicom Miljanić napušta Beograd 1. aprila 1941. godine, par dana pre nacističkog bombardovanja prestonice i odlazi za Crnu Goru odakle su Miljanići poreklom. Na taj način porodica se sklonila od nemačke okupacije koje je kao što je opštepoznato bila mnogo rigoroznija od italijanske okupacije u Crnoj Gori.
Do avgusta 1942. godine oni borave u Boki Kotorskoj, gde Gligorić polaže veliku maturu. Zatim krišom odlaze u Banjane, koji su zbog manjka putne infrastrukture bili nedostupni okupatorima.
Naredne 1943. godine u blizini se pojavaljuje Peta proleterska crnogorska udarna brigada, i Gligorić kao dvadesetogodišnjak bez znanja svojih staratelja odlazi sa ovom partizanskom jedinicom.
Komesar brigade u to vreme bio je Dragiša Ivanović koga sa Gligorićem vezuje poznastvo iz predratnog Beograda u kojem je ovaj kasnije narodni heroj studirao. Ivanovićevu ponudu da bude priključen štabu Gligorić odbija i odlazi u borbenu jedinicu.
Kako je Gliga bio jedan od retkih obrazovanih ljudi, među borcima brigade ubrzo biva unapređen u komandanta posebne čete teškog pratećeg oružja (minobacača i mitraljeza) za čije rukovođenje je bilo neophodno vandredno znanje matematike i geometrije. Iz tog perioda ostaće zabeležen jedan Gligorićev podvig koje je kasnije prepričavao novinarima.
"Bili smo na položajima negde iznad Podgorice i dobili smo informaciju da nailaze nemački tenkovi. Zadatak je bio da ih sprečimo u odlasku na sever. Ne znajući šta nas čeka, ja sa svojim odeljenjem krenem dva kilometra ispred brigade. Imali smo težak minobacač, išli sa mazgom koja je nosile te teške nogare za oružje. Zauzmemo skriveni položaj iznad krivudavog puta. Pojave se tenkovi posle sat vremena i ja dvogledom izbrojim 15 komada. To su mali brdski tenkovi, ali mi nismo imali šanse bez podrške ostatka brigade. Ja procenim udaljenost i naredim da se ispali mina. Problem je što mina iz monobacača ide paraboličnom putanjom i skoro je nemoguće pogoditi cilj. Nekom neverovatnom igrom slučaja, prva mina udari posred puta na 30 metara ispred prvog tenka. Nemci stanu i počnu da se domunđavaju. Sad ako krenu napred, gotovi smo. Niti imamo zaštitu niti je ovo pravo oružje za tenkove. Oni pomisle, ko zna kakva je sila ispred, okrenu se i vrate.", prisećao se Gliga.
U posleratnom periodu Gligorić je često isticao da je upravo kao borac shvatio da je život čista slučajnost jer je bilo situacija u kojima je mogao da pogine kako u borbi tako i nehotice.
Kao mlad oficir Gligorić sebi nije opraštao što u NOB nije stupio ranije, što nije bio prvoborac i pre sam kraj rata prijavlju je se za učešće u Sremskom frontu. Kao istaknuti borac brigade koja se borila po crnogorskim vrletima Gligorić nije imao velike šanse da preživi u borbi u vojvođanskoj ravnici, te biva odbijen i postaje deo pratnje pukovnika Veljka Mićunovića komandanta Ozne za Crnu Goru.
Početkom 1945. godine pukovnik Mićunović dobija poziv od Tita da dođe za Beograd i tako se Gligorić u njegovoj pratnji posle par godine borbe vraća u rodni grad.
Svetozar Gligorić iz rata izlazi kao kapetan sa dva ratna odlikovanja.
OSNIVAČ ZVEZDE - DECENIJAMA U PARTIZANU
Retki su sportisti za koje se može reći da su legende oba beogradska "večita rivala". Jedan od njih je upravo Svetozar Gligorić Gliga!
Kao mlad oficir koji je tek izašao iz rata Gligorić postaje jedan od osnivača Sportskog društva "Crvena zvezda", i na taj način svoje ime upisuje u listu "besmrtnih" za sve one kojima je crveno–bela boja u srcu.
Iako je osnivač Zvezde, najveće sportske uspehe Gligorić beleži pod crno–belom zastavom Partizana. Veći deo karijere provodi među beogradskim crno – belima kojima je doneo veliki broj trofeja.
Devedesetih godina prošlog veka vraća se među zvezdaše gde je i okonačao svoju profesionalnu karijeru. Pred sam kraj života učestvuje u obnavljanju Šah kluba "Crvena zvezda" koji je bio neaktivan u period od 2000. do 2012. godine, i postaje član Skupštine.
Često je govorio da podjednako voli I Zvezdu i Partizan. Isticao je da se u večitim derbijima najviše radovao igrama koje se pamte, manje pobedama jednih ili drugih.
Bio je talentovan fudbaler iako nikada nije postao profesionalac, bio je čvrsto vezan za generacije fudbalera koje su predvodili Rajko Mitić i Stjepan Bobek.
BLISTAVA NOVINARSKA KARIJERA
Svetozar Gligorić je poznat i po svojoj blistavoj novinarskoj karijeri.
Devet godina je radio u Borbi, zatm i kao spoljnopolitički komentator nedeljnika NIN, a nakon toga dve decenije kao novinar Radio Beograda gde je dobio priznanje "Zlatni mikrofon".
Dotle nezabeležen podvig bio je, kada je, sa turnira u Veneciji uspostavio "radio most" između Beograda, Moskve i Njujorka, vodeći, na ruskom i engleskom, neponovljivi radio-duel Petrosjana i Fišera.
U novinarstvu ga je krasila izuzetna profesionalnost a ostaće zabeleženo da je za stil dobio pohvale čak i od nobelovca Ive Andrića. Mnogi Gligini savremenici ističu da je bio zagriženiji novinar nego šahista te da je bio sujetniji na ocenu i prijem članaka, nego na ocenu šahovskih partija. Bio je dopisnik mnogih globalno značajnih časopisa.
MUZIKA - PRVA I NAJVEĆA LJUBAV
“Moja prva ljubav u detinjstvu, od treće godine bila je muzika, mnogo ranije nego sam naučio da pišem ili igram šah. Duboka sklonost ka muzici ograničila se na česta slušanja i snimanja muzike tako da sada imam pravu muzejsku kolekciju od više stotina audio i video-snimaka”, znao je da napomene Gligorić.
Odlazak na svaki naredni turnir izvan Jugoslavije za njega je značio priliku da kupuje ploče i upoznaje se sa muzičkim trendovima u svetu. Slušao je sve, od bluza, preko džeza, do tadašnjeg rokenrola. U javnosti je prvi put zapevao u kultnoj emisiji TV Beograd "Obraz uz Obraz" koju su vodili Milena Dravić i Gaga Nikolić.
U starosti se upoznao sa muzičkom teorijom zatim naučio da svira klavir. U 88. godini snimio je muzički album pod nazivom "Kako sam preživeo XX vek", sa 17 pesama, za koje je komponovao muziku i napisao tekstove. Gosti na ovom albumu bili su Jelena Falatov, Valentina Strugar, Nigor, Vudu Popaj…
ĐOKOVIĆ PRE ĐOKOVIĆA
Svetozar Gligorić bio je ličnost priznata i prepoznata širom sveta. Tokom svog života upoznao je i družio se sa brojnim javnim ličnostima sa svih meridijana. Poznavao se sa mnogim državnicima i glumcima, kao što su Fidel Kastro, kraljica Elizabeta, Sofija Loren. Jedna od najčuvenijh fotografija Svetozara Gligorića je ona na kojoj njegov meč "kibicuje" niko drugi do slavni Če Gevara.
LEGAT SVETOZARA GLIGORIĆA
Nakon Gligorićeve smrti 2012. godine njegova šahovska zaostavština po ličnoj želji velemajstora, poklonjena je FIDE šahovskom organizatoru Miladinu Mitroviću iz Pančeva. Mitrović kao blizak prijatelj, vodi računa i čuva od zaborava uspomenu na lik i delu ove legendarne ličnosti. Legat legendranog Glige formiran je nedugo posle njegove smrti u Pančevu pri pančevačkom šah klubu koji danas nosi njegovo ime.
Pančevački šah klub "Svetozar Gligorić Gliga" ove godine obeležava jedan vek postojanja i smatra se najstarijim aktivnim klubom na ovim prostorima.
