Ruski agent za “crne operacije” dolazio je više puta u Crnu Goru

To pokazuju podaci granične policije, piše "Pobjeda" dodajući da je izvesno da crnogorska obaveštajna služba, policija i tužilaštvo, nisu smatrali da je Igor Jegorov na bilo koji način učestvovao u dramatičnom dešavanju u Crnoj Gori iz oktobra 2016.

Pukovnik FSB-a je zato bez poteškoća dolazio u Tivat i 2017. godine, od 11. do 15. Septembra, kao i naredne 2018 godine, dva puta, u junu i u septembru.

Belingket ga dovodi u vezu i sa operacijom instaliranjem ruskih raketnih sistema BUK na teritoriji istočne Ukrajine, navodeći da je Jegorov tada imao operativno ime Elbrus.

Upravo je projektilom sistema BUK oboren 17. jula 2014. maezijski avion „MH17“, podseća "Pobjeda".

Zapadni izvori tvrde da se, najvjerovatnije, radilo o grešci u proceni, pa je umesto vojnog ukrajinskog oboren putnički malezijski avion.

Prema raspoloživim podacima, pa i na osnovu presretnutih razgovora koje je snimila jedna zapadna služba, Jegorov, alijas “Elbrus”, došao je na položaje pobunjenika u Istočnoj Ukrajini dva ili tri dana pre katastrofalnog incidenta.

“Ovi momci samo znaju kako se vode specijalne operacije, ali pojma nemaju o ratovanju - požalio se tada jedan ruski pobunjenik kolegi u telefonskom razgovoru, opisujući ponašanje i prve komande novog zapovednika “Elbrusa“, za koga Belinket tvrdi da je Igor Jegorov.

Nema, međutim, uverljivog pokazatelja ili dokaza koji bi Jegorova, pedesetsedmogodišnjeg Rusa rođenog u Ukrajini, mogli dovesti u direktnu vezu sa obaranjem putničkog aviona.

Da je oficir FSB-a bio stručnjak za raketno naoružanje pokazuju vesti iz decembra 2014. godine kada je Rusija testirala međukontinentalnu balističku raketu RS-24.

Informaciju o testiranju nove balističke rakete saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane - pukovnik Igor Jegorov.

"Pobjeda" navodi da za nas u Crnoj Gori najintrigantniji deo u istraživačkom tekstu mreže Belingket su brojna putovanja ruskog obaveštajca.

Jegorov je bio pasionirani međunarodni putnik: od 2011. do 2020. kupio je 481 međunarodnu kartu! Ponekad bi, valjda da sakrije tragove, znao da rezerviše više karata različitih datuma dolaska ili odlaska, za jednu destinaciju.

Od 2014. godine, imao je čak 37 međunarodnih putovanja, od kojih je većina u zemlje Evropske unije. Putovao je 11 puta u Nemačku - u Frankfurt, Minhen i Hamburg.

Poslednje putovanje za Hamburg bilo je prije dva i po mjeseca, od 10. do 12. februara.

Često je letio u Hrvatsku i Francusku, čija mu je šengenska viza (!) otvarala sva vrata u Evropi.

Beingket navodi da su ove dvije zemlje korišćene i tokom 2019. godine kao mesta susreta Jegorova i drugih obaveštajaca.

Kako navodi Belingket, pukovnik FSB-a boravio je više puta - i u Crnoj Gori. Što je radio, da li je bio tek slučajni turista jedan od desetina hiljada Rusa na Crnogorskom primorju ili je ipak Jegorov imao i neke druge poslove?

Prema podacima "Pobjede", najduže se u Crnoj Gori zadržao 2016: sletio je na aerodrom u Tivtu 2. septembra, a iz Tivta je za Moskvu odletio 8. septembra.

Ruski agenti uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori

Četrdesetak dana kasnije, 15. oktobra 2016 - u noći pre glasanja na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori - zajednički timovi crnogorske policije i Specijalnog tužilaštva držani parlamentarni izbori uhapsili su dvadesetak srpskih državjana pod sumnjom da su planirali oružane i nasine akcije nakon završetka glasanja.

Optužnica i kasnije suđenje, izvođenje brojnih dokaza i priče svedoka, razotkrili su ulogu ruskih agenata GRU-a - Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova kao ključne organizatore pokušaja teorizma na dan paramentarnih izbora.

Dakle, dok su Šišmakov i Popov bili stacionirani u Beogradu tokom septembra i pravili šeme kontakata i razrađivai pan, njihov kolega, iskusni operativac i član Specnaca Igor Jegorov - boravio je sedam dana na jugu Crne Gore.

U septembru su u Crnoj Gori, doduše u Podgorici, boravili i Aron Šaviv i Joakim Frig, dvojica ljudi koji su kasnije se našli na optužnici za pokušaj terorizma Specijalnog tužilaštva.

Svi su oni u isto vreme boravilli u Crnoj Gori. Slučajnost, nepovezani boravci ljudi koji rade na različitim zadacima? Moguće, ali je takođe i logično pretpostaviti da je ,,operacija državni udar“ zahtevala usluge više operativaca različitih specijalnosti.

U dokumentaciji granične policije nije zabeležen junski dolazak Jegorova, dok je evidentiran odlazni let Tivat - Moskva 5. juna.

Prema podacima koje Belingket istražio, pukovnik Jegorov je, ponekad i uglavnom za putovanja kroz Rusiju, koristio dokumenta na ime Igor Sejmonov, na to ime ima i drugi, validni ruski pasoš!

Teško je poverovati da bi tako iskusni operativac rizikovao, bez ikakve vidljive potrebe, da koristi jedan identitet u dolasku, a drugi prilikom odlaska iz Crne Gore.

Zato stručnjaci koje smo kontaktirali smatraju da je izostanak podatka o dolasku Jegorova u Crnu Goru prvenstveno rezultat greške upisa i da “ne treba od toga praviti neku konspiraciju“.

“Slučaj Jegorov“, priča Belingketa o ruskom operativcu koji je uzdrmao vrh ukrajinske obavještajne službe, kao i brojni istraživački tekstovi i prilozi zapadnih medija, svedočanstva su kako se, iza maske javne diplomatije, vodi borba velikih sila za strateške uticaje u razičitim regionima, kako traju nemilosrdni špijunski obračuni i kako se prave raskrinkavanja ili prikrivanja “crnih operacija“.

Naknadno otkrivanje uloge ruskih agenata ukazuje da Kremlj zna da igra ovu nemilosrdnu igru moći u kojoj, često, treće države postaju teren obračuna ili kolateralna šteta; jednom Moldavija, drugi put Ukrajina, pa Crna Gora, Severna Makedonija...