Američki predsednik Barak Obama tražiće od Kongresa 83,4 milijarde dolara za vojne i diplomatske operacije SAD u Iraku i Avganistanu u 2009. godini.
Američki predsednik Barak Obama tražiće od Kongresa 83,4 milijarde dolara za vojne i diplomatske operacije SAD u Iraku i Avganistanu u 2009. godini.
U vreme administracije bivšeg predsednika Džordža Buša, Obama je kao senator glasao protiv tadašnjeg predloga dodatnog finansiranja trupa.
Obama je, takođe, u vreme predizborne predsedničke trke žestoko kritikovao rat u Iraku. On se protivio i Bušovom zakonu za finasiranje trupa iz 2007. godine.
Portparol kancelarije za budžet Bele kuće, Tom Gevin najavio je da će Obama zvaničan zahtev Kongresu poslati u četvrtak kasno popodne po američkom vremenu.
Predviđeno je da 75,5 milijardi dolara bude utrošeno u vojne svrhe, a više od sedam milijardi za stranu pomoć.
Sekretar za štampu Bele kuće Robert Gibs rekao je da je ta mera neophodna da bi se platila nova strategija u Avganistanu i sprovelo povlačenje borbenih jedinica iz Iraka.
Dodao je da će ovo biti poslednja novčana pomoć za Avganistan i Irak, kao i da u budućnosti kada se radi o ratnoj politici Bela kuća neće izlaziti iz budžeta predviđenog za Ministarstvo odbrane.
Obamin zahtev će dosadašnje troškove za ratove u Iraku i Avganistanu povećati na skoro 1.000 milijardi dolara. Tim novcem će biti finansirane vojne operacije u preostalim mesecima ove godine.
Ukoliko sadašnji Obamin zahtev bude odobren u Kongresu, to će značiti da će u ovoj godini za vojne operacije u Iraku i Avganistanu biti potrošeno 150 milijardi dolara.
Obama će, takođe, tražiti 400 miliona dolara za poboljšanje bezbednosti duž meksičko-američke granice i za borbu protiv narko kartela.
Pakistan, ključni američki saveznik u borbi protiv Al Kaide, dobiće 400 miliona dolara pomoći za borbu protiv ekstremista na svom tlu.
Američki predsednik je u februaru objavio planove da u roku od narednih 19 meseci povuče američke borbene jedinice iz Iraka, dok bi svi vojnici trebalo da napuste tu zemlju do kraja 2011. godine.
(Beta)
U vreme administracije bivšeg predsednika Džordža Buša, Obama je kao senator glasao protiv tadašnjeg predloga dodatnog finansiranja trupa.
Obama je, takođe, u vreme predizborne predsedničke trke žestoko kritikovao rat u Iraku. On se protivio i Bušovom zakonu za finasiranje trupa iz 2007. godine.
Portparol kancelarije za budžet Bele kuće, Tom Gevin najavio je da će Obama zvaničan zahtev Kongresu poslati u četvrtak kasno popodne po američkom vremenu.
Predviđeno je da 75,5 milijardi dolara bude utrošeno u vojne svrhe, a više od sedam milijardi za stranu pomoć.
Sekretar za štampu Bele kuće Robert Gibs rekao je da je ta mera neophodna da bi se platila nova strategija u Avganistanu i sprovelo povlačenje borbenih jedinica iz Iraka.
Dodao je da će ovo biti poslednja novčana pomoć za Avganistan i Irak, kao i da u budućnosti kada se radi o ratnoj politici Bela kuća neće izlaziti iz budžeta predviđenog za Ministarstvo odbrane.
Obamin zahtev će dosadašnje troškove za ratove u Iraku i Avganistanu povećati na skoro 1.000 milijardi dolara. Tim novcem će biti finansirane vojne operacije u preostalim mesecima ove godine.
Ukoliko sadašnji Obamin zahtev bude odobren u Kongresu, to će značiti da će u ovoj godini za vojne operacije u Iraku i Avganistanu biti potrošeno 150 milijardi dolara.
Obama će, takođe, tražiti 400 miliona dolara za poboljšanje bezbednosti duž meksičko-američke granice i za borbu protiv narko kartela.
Pakistan, ključni američki saveznik u borbi protiv Al Kaide, dobiće 400 miliona dolara pomoći za borbu protiv ekstremista na svom tlu.
Američki predsednik je u februaru objavio planove da u roku od narednih 19 meseci povuče američke borbene jedinice iz Iraka, dok bi svi vojnici trebalo da napuste tu zemlju do kraja 2011. godine.
(Beta)
