Švedska je privukla globalnu pažnju ali i izazvala dozu skepse, jer nije uvela stroge mere karantina u kao druge države u borbi sa koronom. O rezultatima mera rano je govoriti, ali jedan izveštaj iz okoline Malmea potencijalno pojašnjava zašto je izabran baš taj model.
Da li je švedski model borbe sa korona virusom promašaj, ili pravi potez, biće potrebno još vremena da vidimo, ali da je slučajno odabran - NIJE.
Naime, jedan izveštaj iz Malmea pruža podatke o tome da je Švedska već vežbala borbu protiv epidemije i naprosto je bila bolje pripremljena za ovu vrstu mera.
Pre deset godina, u regionu Malmea, na jugozapadu Švedske, izvedena je masovna vežba: posle epidemije svinjskog gripa 2009. godine Šveđani su na inicijativu stručnjaka za bezbednost simulirali epidemiju gripa i urađena je analiza rizika kojom je obuhvaćeno 740.000 stanovnika regiona. Naučnici su napravili proračune posledica takve epidemije na region i ispitali efekat različitih mera zaštite, uključujući i zatvaranje škola i ograničenje kretanja. Stručnjaci su godinama anlizirali rezultate simulacije.
Švedski list “Sidsvenskan” prvi je izvestio o svojevrsnoj vežbi, a kaznije su to učinili i švajcarski mediji. Oni tvrde da su u tadašnjoj simulaciji uzeti podaci, čije je korišćenje sporno, na primer, informacije o tome gde su ti ljudi zaposleni, koliko dece imaju i gde ona idu u školu.
Pod naslovom “Simulacija pandemije u širem području Malmea” naučnici su potom objavili izveštaj, a jedan od autora je bio upravo Anders Tegnel, glavni savetnik švedske vlade u aktuelnoj korona krizi.
Epidemiolog švedske Nacionalne uprave za javno zdravlje Anders Tegnel, se proteklih nedelja uporno zalagao da mere budu na dobrovoljnoj bazi. Njegova ideja je bila da tokom juna steknu kolektivni imunitet, odnosno “imunitet krda”.
Tegnelovo učešće u radu na izveštaju možda je bitno uticalo na njegove današnje izjave i odluke. Tadašnja analiza je, na primer, pokazala da zatvaranje škola ima slab efekat na širenje virusa, uprkos tome što su deca odigrala važnu ulogu u prenošenju zaraze. Tokom krize zbog korona virusa u Švedskoj zatvoreni su samo univerziteti i srednje škole.
Liza Brouvers, šef Odeljenja za analizu u Upravi za javno zdravlje, koja je takođe učestvovala u analizi, smatra da su pojedine tvrdnje iz studije 2010. primenljive u današnjim okolnostima, ali da je “prerano da se kaže” da se zemlja uspešnije bori protiv pandemije nego druge zemlje, prenosi "Fokus".
Ona ističe da se mnogo toga još uvek ne zna pouzdano, ali i to da Švedska uvek posmatra ukupno zdravlje stanovništva, a tu spadaju i psihološki aspekti. Primera radi, zatvaranje škola uzrokuje teške psihološke posledice, koje su švedske vlasti uzele u obzir u odlučivanju, objasnila je Brouvers.
Do danas, Švedska je imala više od 3.800 smrtnih slučajeva koji se povezuju sa korona virusom Kovid-19, što je najviše od svih skandinavskih zemalja, ali opet manje nego u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Francuskoj, gde jesu primenjene mere izolacije.
POGLEDAJTE VIDEO PRILOG O "IMUNITETU KRDA":
