Ambasador Švedske za MONDO: Da li "švedski model" daje rezultat? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Ambasador Švedske za MONDO: Da li "švedski model" daje rezultat?

Autor Predrag Vujić
Autor Predrag Vujić

Njegova ekscelencija, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji, Jan Lundin, u intervjuu za MONDO o korona virusu, "mekom pristupu" svoje zemlje, o tome šta bi Srbi mogli da nauče od Šveđana i obrnuto.

Izvor: Ambasada Švedske/Zoran Petrović

Švedska je jedna od zemalja o kojoj se najviše pričalo tokom pandemije korona virusa. Da li su Šveđani bili previše opušteni, da li su svojim "labavim, mekim modelom" uspeli da dobiju bitku ili su mere izolacije kojima je pribeglo 70% evropskih država, zapravo, bile, pravi put?

Do danas, Švedska je imala više od 3.000 smrtnih slučajeva koji se povezuju sa korona virusom Kovid-19, što je najviše od svih skandinavskih zemalja, ali opet manje nego u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Francuskoj, gde jesu primenjene mere izolacije. Bilo je kritika na račun Švedske, ali i pohvala, i to iz vrha Svetske zdravstvene organizacije.

Švedska, međutim, nije bila potpuno bez mera, ali glavno "oružje" bio je odnos poverenja vlasti i građana. Vlasti su rekle šta je dobro, kako se treba ponašati. Ogromna većina Šveđana je to prihvatila (mada ni ova zemlja nije uspela da spreči korona virus da uđe u domove za stare).

"Imamo i mi mere, život ne funkcioniše sasvim normalno, ali to nije stvar vladine naredbe. Objasnili smo ljudima kakva je to bolest, kako treba da se zaštite, i oni to poštuju. Ljudi nisu glupi... Ako im kažete šta je dobro za njih, ako im to objasnite, oni će vas poslušati. Nije vam potrebna policija na ulicama, nisu vam potrebni zakoni, stroge mere. Samo objasnite ljudima", izjavio je jedan od najuglednijih švedskih i evropskih epidemiologa Johan Gisecke za riječki "Novi list".

O korona virusu, odnosu Švedske prema ovom zdravstvenom problemu, ali i ekonomskoj krizi, razgovarali smo sa ambasadorom Švedske Janom Lundinom, koji je, između ostalog, rekao da bi Šveđanima dobro došla srpska otvorenost prema gostima i drugim kulturama, a da bi, sa druge strane, Srbi mogli od Šveđana da nauče nešto o vladavini prava, transparentnosti i pre svega političkoj odgovornosti.

Lundin je veliki zaljubljenik u šah, a ova igra ga je, na neki način, spojila sa Srbijom i suprugom Milicom. Upravo mu je šah pomogao da lakše prođe period izolacije. Lundin je na funkciju ambasadora došao u 2016. godine, ali Beograda upoznao još mnogo ranije, sredinom 80-ih godina, kada je u glavni grad tadašnje Jugoslavije došao kao mladi prevodilac i sekretar vojnog izaslanika Švedske u SFRJ.  

Vaša ekscelencijo, izgleda da korona virus polako gubi bitku (ili se bar tako čini). Kako ste vi lično doživeli ceo ovaj period i šta vam je najteže "palo" ili nedostajalo i čega ste se uželeli?

"Upadljivo je da vreme, ustvari, brže prolazi u monotoniji domaćeg života nego kad imate pune ruke posla sa sastancima u 'normalnom' radnom životu. Dva meseca je iznenađujuće brzo prošlo, i to ne na loš način. Rezidenciji i bašti rezidencije ne fali baš ništa ako već morate provesti vreme svaki dan kod kuće. Naša mačka je, doduše bila iznenađena zašto toliko vremena boravim u njenoj kući. Naravno da nedostaju lični susreti sa zanimljivim ljudima, i igranje šaha 'uživo' na turnirima. Šah, međutim, može odlično, brzopotezno da se igra preko interneta, i lakše je pratiti velikane šaha na raznim sajtovima za šah, što je takođe bila jedna od mogih uteha tokom poslednja dva meseca".

Korona virus je paralisao svet. Uglavnom ceo svet. Ne i Švedsku. Mnogo je bilo komentara u vezi sa švedskim, takozvanim "mekim modelom" ili pristupom. Mnogi su bili šokirani, mnogi su vas kritikovali. U čemu je, zapravo, vaša "tajna"? Kako ste postigli to poverenje na relaciji vlast - građani?

"Ipak ne bih preuveličavao razliku između švedskog pristupa i pristupa drugih zemalja, da kažem zapadne Evrope. Tačno je da nismo uveli vanredno stanje, ali uveli smo rad od kuće i obrazovanje preko interneta gde god je to moguće. Škole nisu zatvorene. Bolnice jedva izdržavaju pritisak, ali izdržavaju. Nije neki uspeh kad u zemlji od deset miliona umire oko sto ljudi dnevno od virusa, i trenutno se analizira zašto nismo bolje uspeli da zaštitimo naše domove za stara lica, iz kojih je najveći broj preminulih od virusne infekcije. Jedina uteha kada je u pitanju velika stopa zaraženih u Švedskoj jeste da će stanovništvo ranije steći imunitet od ovog virusa nego u zemljama gde je rešeno da se infekcija odmah spreči i obustavi, u nadi da će se skoro pronaći vakcina ili čak lek. Koja je strategija bolja nije moguće reći i delimično zavisi od toga da borba za pronalaženje vakcije mora ići brže nego ikada pre. Što se tiče razvoja poverenja između vlasti i građana to je dugotrajan proces, gde je su transparentnost i politička odgovornost ključne. Imamo dugu istoriju razvoja demokratskog parlamentarizma, i imali smo sreću da izbegnemo ratove. Izgubiti poverenje je, međutim, lako i stalno se nailazi na izazove u tom pogledu".

Kako Vi gledate na ponašanje ostatka sveta i mere koje su drugi preduzeli, pa čak i neke Vaše komšije, poput Danske? Kako komentarišete kritiku Donalda Trampa na račun Švedske?

"Rano je reći koji je pristup optimalan. Svako rešenje ima svoje prednosti i nedostatke, i svaka država mora da nađe svoj put. Neću da komentarišem druge zemlje i političare. Političari su svuda u vrlo nezavidnoj situaciji, i svako želi da zaštiti svoj narod, ali to je izuzetno teško".

Dovoljno dugo ste u Srbiji da nas upoznate, da shvatite naš mentalitet - da li mislite da je tako nešto bilo moguće u Srbiji? Šta su Vas prijatelji iz Švedske pitali o nama i našem ponašanju tokom pandemije korona virusa?

"Prijatelji u Švedskoj nisu mnogo pitali o Srbiji, ali jasno je da je mobilizacija protiv virusa bila dosta uspešna, ali da je cena za to, kao svugde, visoka".

Izvor: Ambasada Švedske/Zoran Petrović

U odgovoru Švedske na Covid-19 jedna od tačaka je i "globalna saradnja, zajednička borba sveta"? Mislite li da je to zaista moguće - da svet zaista napravi neviđeni zaokret i počne da deluje zajednički ili je to samo utopija? I kakve su Vaše prognoze, mišljenje o tome kakav nas svet očekuje sutra (u političko-ekonomskom smislu)?

"Reakcije na Covid-19 su morale da budu državne jer je odgovornost za zdravlje nacionalno pitanje. Tužno je bilo videti kako su se granice brzo zatvarale u celom svetu. Sa druge strane je rad na razvoju lekova i vakcina jedan zaista globalni poduhvat, i reakcije na finansijske posledice kriza će isto morati da imaju nacionalni, i internacionalni karakter. Mnogo smo naučili od depresije 30-ih godina i od finansijskih kriza poslednjih 40 godina. To znači da ćemo verovatno moći da izbegnemo prevelike i preduge negativne privredne posledice ove krize. Ova kriza može doneti i neke pozitivne stvari u vidu inovacija, na primer kako koristiti internet za sastanke što bi doprinelo tome da se smanje poslovna putovanja. To ne mora da bude loša stvar. To bi bio manji napor za ljudski organizam i bolje za očuvanje prirode. Kao čovek koji je do nedavno putovao jednom ili dva puta nedeljno moram reći da to nije tako loša stvar. Otvoriće se možda nova diskusija o tome kako ćemo moći da podržimo one slojeve društva koje će biti više pogođene krizom i političari će morati da se ponovo bore sa velikom nezaposlenošću. Ni to ne mora da bude razvoj u lošem pravcu.

ŠTA JE ZAISTA VAŽNO U ŽIVOTU?

GOVORI 11 JEZIKA!

Jan Lundin je pravnik i filolog. Na Univerzitetu u Upsali diplomirao je iz oblasti slovenskih jezika, istočnoevropskih studija i ekonomije. Na Univerzitetu u Stokholmu odbranio je master iz pravnih nauka. Pored maternjeg, tečno govori još deset jezika.

U biltenu Ambasade Švedske, u uvodnoj reči, napisali ste ovu rečenicu: "Nadajmo se da će nas ovo iskustvo naučiti nečemu o tome šta je zaista važno u životu i o tome kako da sledeći put budemo bolje pripremljeni". Šta je ZAISTA važno u životu?

"Da počnemo sa zdravljem. Ako nisi zdrav, imaš problem. Svako ko je bio ozbiljno bolestan zna to. Isto važi ako tebi neko blizak nije zdrav. Ja bih mogao mnogo da razgovaram na tu temu, ali bolje ne. Pare i standard su naravno isto bitne ali zdravom čoveku će to kad-tad doći. Crnogorci ponekad kažu da su 'najskuplje one stvari za koje ne možes da platiš'. I zaista, kad pomislim na svoja dostignuća u životu, nijedna od njih nije vezana za novac".

Naslušali smo se raznih teorija o poreklu virusa, o vakcini, 5G mrežama... Koja Vas je teorija od svih najviše zabavila?

"Teorije često svedoče o nepoverenju prema autoritetima što je loše. Ali, istovremeno je suština nauke da svaka teorija mora da bude izložena kritici i alternativnim teorijama. U tom pogledu, nije tako loše da postoji neka debata o suštini virusa. Školovan čovek, ili 'čuvari kapija' u tom smislu kao što su renomirane novine, valjda će moći da konstatuju koje od teorija imaju smisla a koje ne".

"GLADNIH U ŠVEDSKOJ NEĆE BITI"

Kada gledamo iz naše perspektive, iz Srbije, Švedska nam izgleda kao pravi model ponašanja, usudio bih se da kažem kapitalistička zemlja uređena na najmoderniji socijalistički način. Znate, možda, i za čuvenu repliku iz domaćeg filma: "Švedska... hladno, ali standard". Kako ste ekonomski pripremljeni na ovu krizu i da li će je i koliko osetiti obični građani?

"Švedska može da izdrži ovakvu kriza bez pomoći. Plašili smo se da naše bolnice neće izdržati, ali izgleda da smo uspeli na vreme da povećamo kapacitet. Ekonomski će se kriza osetiti, i naš bruto nacionalni dohodak ove godine će se smanjiti za nekih sedam odsto prema poslednim prognozama. To je ogroman pad - gori nego 2008. Nadamo se da će oporavak kapaciteta ići brže nego 2008. godine  Država može dodatno da se zaduži ako treba - nemamo spoljni dug i državni dug je nekih 35 odsto od BND-a. Građani koji gube posao će svakako osetiti krizu, ali njih ipak čeka zaštitna socijalna mreža, tako da gladi neće biti".

"VAZDUH U BEOGRADU BOLJI NEGO KAD SAM DOŠAO PRVI PUT"

Ekologija je počela da zauzima važno mesto u srpskom društvu, ali i dalje smo daleko. Švedska je, sa druge strane, uzor i po tom pitanju, i pomažete Srbiji (utisak je da više brinete o našoj prirodi nego mi sami). U Švedskoj su iz upotrebe gotovo "izbačene" termoelektrane, a u Srbiji je to gotovo nemoguće. Kako da ekologiju postavimo na važnije mesto u našim životima?

"U Švedskoj termoelektrane nisu 'izbačene', ali smo zatvorili nekoliko nuklearnih elektrana delimično zbog ekonomskih razloga, ali i ekoloških. Švedska nema ugalj, i zahvaljujući drugim izvorima energije nikad nije morala da koristi to gorivo u nekom širem smislu, barem ne od sredine 20,. veka. Mislim da je ekologija i životna sredina na dobrom putu razvoja u Srbiji. Vazduh u Beogradu je sigurno danas bolji nego što je bio kada sam došao prvi put u Srbiju kao mladi diplomata sredinom osamdesetih godina. To ne znači da je situacija zadovoljavajuća, i znam da Vlada Srbije sada intenzivno radi na poboljšanju vazduha, i kvaliteta vode u celoj Srbiji. Evropska unija je spremna da te napore podrži u okviru takozvanog poglavlja 27 u zakonodavstvu Evropske unije. Ne mogu se poboljšanja ostvariti preko noći ali se zaista ide u dobrom pravcu... Električni automobili će za nekoliko godina potisnuti automobile na benzin i gas, a srpske zalihe jadarita će biti fantastične za razvoj kad za to dođe vreme, jer od toga se mogu proizvoditi ključni baterijski  kapaciteti za prevoz, i za pametnu električnu mrežu, što delimično čini odgovor za budućnost, a to je - šta posle uglja?".

"DOBRO BI NAM DOŠLA SRPSKA OTVORENOST, A VAMA..."

Ex-Yu migracija je među najbrojnijom u Švedskoj. Šta su ljudi sa ovog prostora dobro doneli švedskom društvu, osim, naravno, Zlatana Ibrahimovića (koji je posebna kategorija :))? I šta Srbi mogu da nauče od Šveđana, a Šveđani od nas (mada ste, verujem, mnogo naučili i od svoje supruge, koja je Srpkinja)?

"Imamo puno jugoslovenskih lekara i drugih eksperata koji donose vrednost švedskom drustvu, da ne pričamo o sportu i prehrambenoj kulturi. Mislim da bi Šveđanima dobro došla srpska otvorenost prema gostima i drugim kulturama, jer je Balkan vekovima mesto gde komunikacija između kultura mora da postoji. Srbija bi od Švedske mogla da nauči (i mi radimo na tome!) značaj transparentnosti, vladavine prava i pre svega političke odgovornosti, radi jačanja poverenja izmedju naroda i političke klase. Neću da pominjem konkretne slučajeve, ali kada jedan ministar bude osuđen ili postane predmet kritike neke državne institucije, onda je bitno da Vlada reaguje na to, i da poštuje preporuku državne institucije umesto da je omalovažava i odbaci kao 'političku'. Inače postoji rizik da će se produbljivati nepoverenje, što je izuzetno problematično za društvo. Švedski politički sistem je vrlo nemilosrdan prema svojim ministrima u takvim situacijama, ali zato postoji poverenje naroda prema sistemu. To ne znači da je karijera ministra završena - imamo mnogo  primera kako se ministri kasnije vrate u nekoj drugoj visokoj funkciji. Ali Vlada pokazuje da poštuje državni sistem, i narod".

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 12

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Njami

Da bi strategija građenja kolektivnog imuniteta urodila plodom, neophodno je da se minimum 50% (idealno 70%) stanovištva zemlje zarazi i pobedi virus. Belgija je po procentu zaraženih na samom vrhu (6%), dok Švedska jedva da ima 3%, dakle dosta je daleko od "cilja". Prilično jalova i spora strategija, po mom mišljenju.

Prljavi inspektor Blaža

"Ljudi nisu glupi", ključna rečenica...

KoLektor

@Prljavi inspektor Blaža Možda u Švedskoj...

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU