"Ovaj prostor je sada vlasništvo stanovnika Sijetla", odnedavno stoji na plakatu okačenom na zgradu policije u centru grada.
Besplatne grickalice u lokalnoj radnji. Lik koji deli besplatne gas maske iz prtljažnika. Slobodne govorancije na trgu. Besplatni dokumentarac - crne režiserke Ave DuVernej - za sve zainteresovane kad padne mrak.
Dobrodošli u Autonomnu zonu Kapitol hila, kvart u Sijetu koji su demonstranti "oslobodili" policije, vlasti i zvaničnika.
"Podržavam ovo, ali šta dalje?", kaže jedan od stanovnika "slobodne zone".
I to pitanje savršeno sumira niz pitanja sa kojima su demonstranti koji danima protestuju zbog brutalnog hapšenja i ubistva Afroamerikanca Džorda Flojda sada sučeni.
Autonomni su od čega, tačno? Ko ih predvodi? Koliko dugo to može da potraje? Da li se time skreće pažnja sa glavnog razloga višednevnih protesta - borbe protiv policijske brutalnosti, rasizma i prikrivanja zločina?
Jedna od "organizatora" slobodne zone, Sara Tornai zalaže se za pragmatičnu organizaciju koja će demonstrantima ostaviti mogućnost da kontrolišu oblast.
Tornai je zamislila obrazovne inicijative, programe za beskućnike, izgradnju komune gde će nenaoružana policija smirivati tenzije.
Demonstranti su, kaže ona, ponudili ideje kako da "saosećajnije organizujemo grad".
Za nju, Autonomna zona Kapitol hil znači da ljudi žele "autonomiju od načina na koji ih je policija Sijetla tretirala".
Ovo nije prvi put da su ovakvi pokreti inicirani u Sijetlu i SAD u pokušaju da se nešto promeni, podseća Sijetl Tajms.
Od Okupiraj pokreta koji je brzo izgubio dah do protesta indijanskih plemena koji su 1970. zauzeli Fort Loton u pokušaju da povrate zemlju koju su im belci oduzeli. Protest je završen izgradnjom Indijanskog kulturnog centra 1977.
Tu su i latino aktivisti koji su 1972. posle više meseci pregovaranja sa vlasima Sijetla da im dodele prostor za kulturni centar, okupirali osnovnu školu Bikon hil. I taj protest je posle visemesečne okupacije završen dobijanjem traženog centra.
U novembru 1985. grupa ljudi se uselila u napuštenu školu u centru Sijetla tražeći da se od nje napravi muzej i dom kulture. Aktivisti su tamo ostali više od osam godina a škola je konačno pretvorena u Severozapadni afro-američki muzej.
Šta će biti dalje sa Autonomnom zonom Kapitol hila - popularno zvanom CHAZ, ostaje da se vidi.
Postoje dve mogućnosti - ili će biti uništena ili će biti "institucionalizovana" poput, na primer, Pariske komune, a mediji predviđaju da će najverovatnije postati uređena budući da funkcioniše uz prećutnu podršku gradskih vlasti.
Vatrogasci pomažu demonstrantima da postave montažne toalete, komšije se ne bune, zahvalni za malo mira i tišine posle osam dana brutalnih sukoba policije i demonstranata.
Komunalne službe rade sa demonstrantima na čišćenju zone, uklanjanju grafita mržnje, policija iz prikrajka pazi na eventualne probleme...
Sijetl je u petak proglasio 30-dnevnu zabranu upotrebe suzavca a gradsko veće je počelo da razmatra razoružavaje policije i preusmeravanje sredstava.
Oglasio se, naravno, i predsednik SAD Donald Tramp koji je na Twitteru poručio da su "domaći teroristi" zauzeli Sijetl.
Domestic Terrorists have taken over Seattle, run by Radical Left Democrats, of course. LAW & ORDER!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump)June 11, 2020
"Domaći teroristi zauzeli su Sijetlu koji, naravno, vode radikalne levičarske demokrate. Red i zakon!", poručio je Tramp.
