Poglavar rimokatoličke crkve Benedikt XVI primio je predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji je u prvoj poseti zapadnoj Evropi od 1996. godine, saopšteno je iz Vatikana.
Poglavar rimokatoličke crkve Benedikt XVI primio je predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji je u prvoj poseti zapadnoj Evropi od 1996. godine, saopšteno je iz Vatikana.
Lukašenko, koga je Zapad dugo izolovao zbog navodnog kršenja osnovnih ljudskih prava u njegovoj zemlji, treba na radnoj večeri da se sastane sa italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem i ministrom inostranih poslova Frankom Fratinijem.
Tokom posete Vatikanu Lukašenko je pozvao papu da poseti njegovu zemlju. Na kraju njihovog susreta, koji je trajao 25 minuta, on je rekao papi: "Vaša svetosti, nadamo se da ćemo vas primiti na tlu Belorusije, ako Bog da".
U saopštenju iz Vatikana se ne navode detalji razgovora Lukašenka i pape.
Beloruska pravoslavna crkva, koja je kao autonomna u okviru Moskovske patrijaršije, najavila je početkom meseca da bi papa Benedikt mogao da se sretne s ruskim patrijarhom Kirilom već ove godine u Belorusiji.
Lukašenko je rekao da će papi Benediktu preneti seriju pitanja koja je za rimokatoličkog poglavara pripremio ruski patrijarh Kiril.
Lukašenkov poziv papi da poseti Belorusiju, koja je oko 60 odsto pravoslavna a 14 odsto katolička, smatra se značajnim zato što su odnosi između Vatikana i Ruske pravoslavne crkve bili nategnuti od pada komunizma 1989. godine, prenosi Rojters.
Dolaskom novog ruskog patrijarha Kirila, koji se smatra liberalnijim i otvorenijim za kontakte s Vatikanom, postoje osnove za poboljšanje odnosa.
Italijanski ministar inostranih poslova Franko Fratini je u članku u izdanju dnevnika Korijere dela sera odgovorio na kritike u zemlji zbog dolaska Lukašenka baš u Italiju posle višegodišnje diplomatske izolacije.
Fratini je rekao da je Lukašenkova poseta deo odmrzavanja odnosa s Belorusijom na koji se odlučila Evropska unija.
Cilj posete, rekao je Fratini, jeste da se pomogne Belorusiji da "krene postepeno na putu demokratskog razvoja" i da se "ohrabri njeno postepeno približavanje Evropi i njenim demokratskim standardima".
(Beta)
Lukašenko, koga je Zapad dugo izolovao zbog navodnog kršenja osnovnih ljudskih prava u njegovoj zemlji, treba na radnoj večeri da se sastane sa italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem i ministrom inostranih poslova Frankom Fratinijem.
Tokom posete Vatikanu Lukašenko je pozvao papu da poseti njegovu zemlju. Na kraju njihovog susreta, koji je trajao 25 minuta, on je rekao papi: "Vaša svetosti, nadamo se da ćemo vas primiti na tlu Belorusije, ako Bog da".
U saopštenju iz Vatikana se ne navode detalji razgovora Lukašenka i pape.
Beloruska pravoslavna crkva, koja je kao autonomna u okviru Moskovske patrijaršije, najavila je početkom meseca da bi papa Benedikt mogao da se sretne s ruskim patrijarhom Kirilom već ove godine u Belorusiji.
Lukašenko je rekao da će papi Benediktu preneti seriju pitanja koja je za rimokatoličkog poglavara pripremio ruski patrijarh Kiril.
Lukašenkov poziv papi da poseti Belorusiju, koja je oko 60 odsto pravoslavna a 14 odsto katolička, smatra se značajnim zato što su odnosi između Vatikana i Ruske pravoslavne crkve bili nategnuti od pada komunizma 1989. godine, prenosi Rojters.
Dolaskom novog ruskog patrijarha Kirila, koji se smatra liberalnijim i otvorenijim za kontakte s Vatikanom, postoje osnove za poboljšanje odnosa.
Italijanski ministar inostranih poslova Franko Fratini je u članku u izdanju dnevnika Korijere dela sera odgovorio na kritike u zemlji zbog dolaska Lukašenka baš u Italiju posle višegodišnje diplomatske izolacije.
Fratini je rekao da je Lukašenkova poseta deo odmrzavanja odnosa s Belorusijom na koji se odlučila Evropska unija.
Cilj posete, rekao je Fratini, jeste da se pomogne Belorusiji da "krene postepeno na putu demokratskog razvoja" i da se "ohrabri njeno postepeno približavanje Evropi i njenim demokratskim standardima".
(Beta)
