Potomoci Indijanaca iz plemena Sijuks, smatraju ovu planinu, na kojoj su lica predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna, "velikim nepoštovanjem prema njima" i da zato njihovi likovi moraju da bude uklonjeni.
Navedene smatraju odgovornim za progon Indijanaca i nazivaju ih svojim mučiteljima.
Mnogi podržavaju ovu ideju, ali izražavaju bojazan da bi uklanjanje "Planine predsednika" moglo dodatno da ugrozi prirodu.
Potomci Indijanaca pozivaju se na sporazum iz 1868. godine, prema kojem su domoroci i naseljenici sklopili sporazum prema kojem se Crne planine smatraju sastavnim delom rezervata Sijuksa, odnosno njihovom teritorijom. Ali, kada je zlato pronađeno na tom području, ovaj sporazum je potpuno zaboravljen.
Odmah su počela iskopavanja, a američka vojska pomogla je u iseljevanju domorodačkog stanovništa tokom 1870. godine. Šest godina kasnije počeo je rat Sijuksa i Amerikanaca oko vlasništva nad tom teritorijom. Amerikanci su potom konfiskovali to područje.
Pola veka kasnije ovaj ogromni spomenik je završen, a godišnje ga poseti više od dva miliona turista. na sajtu ove trističke atrakcije navodi se da je reč o "simbolu slobode i nade za sve ljude".
Zvezda u drami pobedila Partizan i odbranila Kup: Mekintajer doneo petu "Žućkovu levicu" u nizu
Da li je ovo ključni detalj finala Kupa Radivoja Koraća? Snimak otkriva zašto je Obradović pobesneo
"Nisu igrači odlučili finale, znamo svi o čemu pričamo": Obradović siguran da je i navijačima Partizana jasno
"Ako se bilo šta loše desi, odgovorni su Partizanov predsednik i trener": Čović se još jednom oglasio pred meč
"Tebe i takvih kao ti se niko ne plaši, Partizan ima preča posla od Kupa": Mijailović oštro odgovorio Čoviću