Dmitrij Medvedev potpisao je sporazum sa vlastima dve secesionističke gruzijske oblasti - Abhazije i Južne Osetije, kojim se definiše da je Moskva odgovorna za bezbednost granica između ovih oblasti i ostatka Gruzije. Moldavija i Gruzija na dnevnom redu OEBS.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je sporazum sa proruskim vlastima dve secesionističke gruzijske oblasti - Abhazije i Južne Osetije, kojim se definiše da je Moskva odgovorna za bezbednost granica između ovih oblasti i ostatka Gruzije, javlja BBC iz Moskve.
Predsednik Medvedev je poručio NATO da ne treba da održava vojne vežbe tamo gde je nedavno vođen rat, povodom planirane vežbe u Gruziji
"Ovlašćenja za zaštitu granica ovih republika, koja su - ovim sporazumima - prenesena na Rusiju, biće sprovođena u najstrožijem skladu sa državnim zakonodavstvom Abhazije i Južne Osetije. To je stvar od najveće važnosti, kojom se potvrđuje nacionalni suverenitet ove dve republike", rekao je prilikom potpisivanja sporazuma predsednik Rusije.
Medvedev je ocenio da je "NATO vežba u Gruziji, planirana za period od šestog maja do prvog juna ove godine, u suštini čin grube provokacije, bez obzira koliko naši zapadni partneri nastoje da nas ubede u suprotno."
"Svaka akcija koju bi Tbilisi mogao da protumači kao ohrabrenje za ponovnu militarizaciju (…) je za nas u protivrečnosti sa šest principa u sporazumu od prošlog avgusta kojim je zaustavljen sukob", rekao je ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
"Želim posebno da istaknem da će odgovornost za moguće negativne posledice takve odluke biti u potpunosti na onima koji su doneli takvu ulogu", poručio je Medvedev.
Francuska je ocenila ovaj sporazum kao zabrinjavajući.
"Osudili smo, zajedno sa svim našim partnerima iz Evropske unije, rusko jednostrano priznavanje Južne Osetije i Abhazije i zalažemo se za teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije", saopštio je portparol ministarstva spoljnih poslova Erik Ševalije.
Odluka Moskve je "zabrinjavajuća, jer ne doprinosi smirivanju situacije", uoči nove runde međunarodnih pregovora o situaciji nakon rusko-gruzijskog sukoba, koja treba da bude održana 18. i 19. maja u Ženevi.
NATO je saopštio da Rusija "jasno krši" sporazum o prekidu vatre između Moskve i Tbilisija, kome je posredovala EU.
Naglom zatezanju odnosa između Rusije i NATO-a doprinelo je i proterivanje dvojice ruskih diplomata pri NATO-u, optuženih za špijunažu.
Specijalni izaslanik OEBS-a za Gruziju Haralampos Hristopulos zatražio je da nenaoružani posmatrači OEBS-a mogu biti u patroli na obe strane demarkacione linije u Gruziji i Južnoj Osetiji, kako bi se povećala bezbednost u regionu.
Grčka, koja predsedava OEBS-om, bori se da posmatrači OEBS-a ostanu u Gruziji nakon što im je istekao mandate, dok se Rusija tome protivi.
Hristopulos nije želeo da komentariše sporazum Rusije sa Južnom Osetijom i Abhazijom, naglasivši samo da to pojačava uverenje da je najvažniji zadatak OEBS-a sprečavanje konflikta u regionu, što je moguće samo stacioniranjem posmatrača na obe strane granice.
Šef rumunske diplomatije Kristijan Dijakonesku ukazao je, u izlaganju pred Stalnim savetom OEBS-a, na važnu ulogu organizacije u demokratizaciji istočnoevropskih zemalja.
On je, u vezi sa tenzijama između Bukurešta i Moldavije, rekao da se radi intenzivno na pronalaženju bilateralnog, miroljubivog rešenja.
Svaka država koja želi da učestvuje u evropskoj integraciji mora najpre poštovati sve osnovne vrednosti kao što su sloboda mišljenja i sloboda kretanja, poručio je Dijakonesku.
Na konferenciji za štampu Dijakonesku je istakao, u vezi sa strepnjama EU, da Rumunija ne planira masovno davanje državljanstva moldavskim građanima rumunskog porekla, već da će svaki slučaj pojedinačno rešavati.
On je naglasio da se ne radi o masovnoj ponudi državljanstva, već pružanju mogućnosti za povratak državljanstva.
Dijakonesku nije želeo da govori o brojkama, naglašavajući da je sada reč samo o podnetim molbama i da će se tek videti koliko će biti odobreno.
(agencije/MONDO)
Predsednik Medvedev je poručio NATO da ne treba da održava vojne vežbe tamo gde je nedavno vođen rat, povodom planirane vežbe u Gruziji
"Ovlašćenja za zaštitu granica ovih republika, koja su - ovim sporazumima - prenesena na Rusiju, biće sprovođena u najstrožijem skladu sa državnim zakonodavstvom Abhazije i Južne Osetije. To je stvar od najveće važnosti, kojom se potvrđuje nacionalni suverenitet ove dve republike", rekao je prilikom potpisivanja sporazuma predsednik Rusije.
Medvedev je ocenio da je "NATO vežba u Gruziji, planirana za period od šestog maja do prvog juna ove godine, u suštini čin grube provokacije, bez obzira koliko naši zapadni partneri nastoje da nas ubede u suprotno."
"Svaka akcija koju bi Tbilisi mogao da protumači kao ohrabrenje za ponovnu militarizaciju (…) je za nas u protivrečnosti sa šest principa u sporazumu od prošlog avgusta kojim je zaustavljen sukob", rekao je ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
"Želim posebno da istaknem da će odgovornost za moguće negativne posledice takve odluke biti u potpunosti na onima koji su doneli takvu ulogu", poručio je Medvedev.
Francuska je ocenila ovaj sporazum kao zabrinjavajući.
"Osudili smo, zajedno sa svim našim partnerima iz Evropske unije, rusko jednostrano priznavanje Južne Osetije i Abhazije i zalažemo se za teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije", saopštio je portparol ministarstva spoljnih poslova Erik Ševalije.
Odluka Moskve je "zabrinjavajuća, jer ne doprinosi smirivanju situacije", uoči nove runde međunarodnih pregovora o situaciji nakon rusko-gruzijskog sukoba, koja treba da bude održana 18. i 19. maja u Ženevi.
NATO je saopštio da Rusija "jasno krši" sporazum o prekidu vatre između Moskve i Tbilisija, kome je posredovala EU.
Naglom zatezanju odnosa između Rusije i NATO-a doprinelo je i proterivanje dvojice ruskih diplomata pri NATO-u, optuženih za špijunažu.
Moldavija i Gruzija na dnevnom redu OEBS
Mirovni napori u Gruziji i Moldaviji bili su i na dnevnom redu Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču.Specijalni izaslanik OEBS-a za Gruziju Haralampos Hristopulos zatražio je da nenaoružani posmatrači OEBS-a mogu biti u patroli na obe strane demarkacione linije u Gruziji i Južnoj Osetiji, kako bi se povećala bezbednost u regionu.
Grčka, koja predsedava OEBS-om, bori se da posmatrači OEBS-a ostanu u Gruziji nakon što im je istekao mandate, dok se Rusija tome protivi.
Hristopulos nije želeo da komentariše sporazum Rusije sa Južnom Osetijom i Abhazijom, naglasivši samo da to pojačava uverenje da je najvažniji zadatak OEBS-a sprečavanje konflikta u regionu, što je moguće samo stacioniranjem posmatrača na obe strane granice.
Šef rumunske diplomatije Kristijan Dijakonesku ukazao je, u izlaganju pred Stalnim savetom OEBS-a, na važnu ulogu organizacije u demokratizaciji istočnoevropskih zemalja.
On je, u vezi sa tenzijama između Bukurešta i Moldavije, rekao da se radi intenzivno na pronalaženju bilateralnog, miroljubivog rešenja.
Svaka država koja želi da učestvuje u evropskoj integraciji mora najpre poštovati sve osnovne vrednosti kao što su sloboda mišljenja i sloboda kretanja, poručio je Dijakonesku.
Na konferenciji za štampu Dijakonesku je istakao, u vezi sa strepnjama EU, da Rumunija ne planira masovno davanje državljanstva moldavskim građanima rumunskog porekla, već da će svaki slučaj pojedinačno rešavati.
On je naglasio da se ne radi o masovnoj ponudi državljanstva, već pružanju mogućnosti za povratak državljanstva.
Dijakonesku nije želeo da govori o brojkama, naglašavajući da je sada reč samo o podnetim molbama i da će se tek videti koliko će biti odobreno.
(agencije/MONDO)
