Papa Benedikt XVI, koji se nalazi u jednonedeljnoj poseti Bliskom istoku, ušao je u subotu u cipelama u najveću jordansku džamiju "Kralj Husein" u Amanu.
Papa Benedikt XVI, koji se nalazi u jednonedeljnoj poseti Bliskom istoku, ušao je u subotu u cipelama u najveću jordansku džamiju "Kralj Husein" u Amanu.
Portparol Vatikana Federiko Lombardi je objasnio da je papa hteo da skine cipele, ali su domaćini pripremili posebnu stazu po kojoj gosti mogu da idu obuveni.
Ovaj slučaj ne bi trebalo da bude shvaćen kao nepoštovanje prema islamu, naglasio je Lombardi na konferenciji za novinare i naveo da se papa u džamiji nije molio, već je "zastao da iskaže poštovanje" u tom svetilištu.
Obraćajući se islamskim liderima i diplomatama okupljenima u džamiji, papa je rekao da bi hrišćani i muslimani, iako niko ne može da porekne istoriju tenzija i podela, "trebalo da spreče manipulaciju verom, koja se ponekada koristi i u političke svrhe".
U jednom momentu, papa je za Boga iskoristio termin "milosrdan", što muslimani koriste kada govore o Bogu.
Agencije su podsetile da je papa, tokom prve posete Plavoj džamiji u Turskoj u decembru 2006. godine, skinuo cipele i molio se.
Njegov prethodnik, papa Jovan Pavle II, takođe je skinuo cipele pre ulaska u džamiju u Damasku u maju 2001, tokom prve posete džamiji jednog poglavara rimokatoličke crkve.
Po dolasku u Jordan, u petak, papa je sebe nazvao hodočasnikom mira, izrazivši duboko poštavanje prema islamu.
Papa je u subotu rekao da svojom posetom Bliskom istoku želi da podseti i na "neraskidive veze" katoličke crkve i jevrejskog naroda.
On je drugog dana posete Bliskom istoku posetio planinu Nebo, brdo koje nadvisuje dolinu Jordana, sa koga je, prema Bibliji, Mojsije ugledao Obećanu zemlju.
"Neka današnji susret probudi u nama obnovljenu ljubav prema kanonu Svetog pisma i želju da prevaziđemo prepreke na putu pomirenja hrišćana i Jevreja uz međusobno poštovanje i saradnju i u službi mira na koji nas reč Božija sve poziva", rekao je papa.
On je dodao da "drevna tradicija posete svetim mestima" treba da podseti na neraskidive veze između Crkve i jevrejskog naroda" i podsetio da je Crkva od samih početaka "u ovoj zemlji slavila velike ličnosti patrijaraha i proroka, kao znak jedinstva dva zaveta".
Bendikt XVI je izazvao ljutnju mnogih Jevreja kada je nedavno ukinuo ekskomunikaciju jednog sveštenika Britanca koji je poricao holokaust.
Crvka ipak nije dozvolila biskupu da nastavi da obavlja svoje dužnosti, a jevrejski lideri smatraju da je papa dao značajan doprinos borbi protiv antsemitizma.
On je uvredio muslimane i kada je 2006. godine citirao srednjevekovni tekst u kome se islamska vera povezuje s nasiljem.
Njegova sadašnja poseta ima za cilj da ohrabri hrišćansku manjinu koja se osipa na Bliskom istoku i utiče na bolje odnose sa muslimanima i Jevrejima.
Papa će u nedelju održati misu na otvorenom na istočnoj obali reke Jordan, u Vadi Kararu, gde hrišćani veruju da je Isus kršten.
U ponedeljak dolazi u Izrael i na palestinske tetitorije, u okviru kojih će posetiti palestinski izbeglički logor i Vitlejem, na okupiranoj Zapadnoj obali.
(agencije/MONDO)
Portparol Vatikana Federiko Lombardi je objasnio da je papa hteo da skine cipele, ali su domaćini pripremili posebnu stazu po kojoj gosti mogu da idu obuveni.
Ovaj slučaj ne bi trebalo da bude shvaćen kao nepoštovanje prema islamu, naglasio je Lombardi na konferenciji za novinare i naveo da se papa u džamiji nije molio, već je "zastao da iskaže poštovanje" u tom svetilištu.
Obraćajući se islamskim liderima i diplomatama okupljenima u džamiji, papa je rekao da bi hrišćani i muslimani, iako niko ne može da porekne istoriju tenzija i podela, "trebalo da spreče manipulaciju verom, koja se ponekada koristi i u političke svrhe".
U jednom momentu, papa je za Boga iskoristio termin "milosrdan", što muslimani koriste kada govore o Bogu.
Agencije su podsetile da je papa, tokom prve posete Plavoj džamiji u Turskoj u decembru 2006. godine, skinuo cipele i molio se.
Njegov prethodnik, papa Jovan Pavle II, takođe je skinuo cipele pre ulaska u džamiju u Damasku u maju 2001, tokom prve posete džamiji jednog poglavara rimokatoličke crkve.
Po dolasku u Jordan, u petak, papa je sebe nazvao hodočasnikom mira, izrazivši duboko poštavanje prema islamu.
Papa je u subotu rekao da svojom posetom Bliskom istoku želi da podseti i na "neraskidive veze" katoličke crkve i jevrejskog naroda.
On je drugog dana posete Bliskom istoku posetio planinu Nebo, brdo koje nadvisuje dolinu Jordana, sa koga je, prema Bibliji, Mojsije ugledao Obećanu zemlju.
"Neka današnji susret probudi u nama obnovljenu ljubav prema kanonu Svetog pisma i želju da prevaziđemo prepreke na putu pomirenja hrišćana i Jevreja uz međusobno poštovanje i saradnju i u službi mira na koji nas reč Božija sve poziva", rekao je papa.
On je dodao da "drevna tradicija posete svetim mestima" treba da podseti na neraskidive veze između Crkve i jevrejskog naroda" i podsetio da je Crkva od samih početaka "u ovoj zemlji slavila velike ličnosti patrijaraha i proroka, kao znak jedinstva dva zaveta".
Bendikt XVI je izazvao ljutnju mnogih Jevreja kada je nedavno ukinuo ekskomunikaciju jednog sveštenika Britanca koji je poricao holokaust.
Crvka ipak nije dozvolila biskupu da nastavi da obavlja svoje dužnosti, a jevrejski lideri smatraju da je papa dao značajan doprinos borbi protiv antsemitizma.
On je uvredio muslimane i kada je 2006. godine citirao srednjevekovni tekst u kome se islamska vera povezuje s nasiljem.
Njegova sadašnja poseta ima za cilj da ohrabri hrišćansku manjinu koja se osipa na Bliskom istoku i utiče na bolje odnose sa muslimanima i Jevrejima.
Papa će u nedelju održati misu na otvorenom na istočnoj obali reke Jordan, u Vadi Kararu, gde hrišćani veruju da je Isus kršten.
U ponedeljak dolazi u Izrael i na palestinske tetitorije, u okviru kojih će posetiti palestinski izbeglički logor i Vitlejem, na okupiranoj Zapadnoj obali.
(agencije/MONDO)
