Evropa na udaru: EVO koje zemlje vraćaju mere protiv korone

 Rast broja slučajeva u nekoliko zemalja usledio je posle više nedelja stabilnosti koje su dovele do jačanja osećaja normalnosti, ukazuje američki list, dodajući da je talas ponovnog otvaranja isprva prošao bez značajnijih loših posledica, pa su ljudi počeli opet da odlaze u bioskope i restorane ili da rade u kancelarijama.

Dok su neki virusolozi upozorili da će nove zaraze neizbežno pratiti popuštanje mera, drugi su naglasili da uspešno otvaranje zavisi od nošenja maski i održavanja fizičke distance, ali kako navodi američki list, postoje naznake da se u tome popustilo.

Na primer, dodaje Vašington post, na ulicama Brisela maske su se retko mogle videti, dok je u Berlinu policija rasterivala ljude koji su se okupljali u parkovima ili na otvorenim prostorima na nelegalnim žurkama. Isto tako, španski noćni klubovi i plaže bili su ispunjeni gostima pošto su u Evropi popuštena ograničenja putovanja.

Evropa oživljava mere ograničenja i obavezna testiranja za putnike usled zabrinutosti da su posle drakonskih mera ljudi postali neoprezni, ističe Vol strit žurnal.

Pojedine evropske vlade, dodaje list, upozoravaju da bi porast zaraza koronavirusom mogao biti najava drugog talasa dok je letnja turistička sezona na vrhuncu, a ljudi pokazuju znake zamora merama koje su uspešno stavile pod kontrolu širenje virusa u Evropi.

S postepenim ukidanjem ograničenja zbog kovida 19 uoči leta, države zavisne od turističkih prihoda, poput Španije, Italije, Austrije i Grčke, počele su u junu da primaju goste, ali je, ukazuje Vol strit žurnal na ocene stručnjaka, obnovljena cirkulacija ljudi, i unutar zemalja i među zemljama, doprinela povećanju broja infekcija koje sada prete da ožive pandemiju.

Španija, koja je proletos bila među najteže pogođenim zemljama, drastičnim merama je smanjila broj zaraza na 200 dnevno u junu, ali posle otvaranja granica za masovni turizam sada ima više od 2.000 slučajeva dnevno, navodi američki list, dodajući da španske vlasti razmatraju vraćanje ograničenja ako broj novih slučajeva ne padne u narednim danima.

Zbog obnovljenog širenja virusa, pojedine zemlje zahtevaju da svi posetioci budu testirani po dolasku, dok druge uvode obavezne testove za ljude koji se vraćaju s odmora, ukazuje Vol strit žurnal.

Velika Britanija, odakle veliki broj turista ide u mediteranske zemlje, uvela je obaveznu samoizolaciju od 14 dana za sve koji se vrate iz Španije. Španski hotelijeri procenjuju da bi samo zbog karantina u Velikoj Britaniji španski turizam mogao da izgubi 10 milijardi evra.

Dok Evropa vodi borbu da zauzda rast slučajeva kovida 19, stručnjaci su iznenađeni time kako je popuštanje ograničenja brzo dovelo do rasta zaraza, piše Fajnenšel tajms.

Pored povećanja broja zaraza u zemljama koje su prethodno bile teško pogođene poput Španije, sada su i istočna Evropa i Balkan, koji su uglavnom bili pošteđeni najgoreg na početku pandemije, zabeležili naglo povećanje prijavljenih slučajeva, ističe britanski list, dodajući da su Nemačka i Francuska uvele obavezna testiranja na aerodromima za ljude koji se vraćaju iz oblasti označenih kao "visoko rizične", poput SAD, Zapadnog Balkana i Turske.

Zvaničnici u evropskim zemljama su naveli da je postepeno popuštanje ograničenja širom kontinenta poslednjih meseci uljuljkalo ljude u lažan osećaj sigurnosti – mnogi više nisu poštovali stroga pravila higijene, nosili maske u javnosti ili održavali fizičku distancu, piše Fajnenšl tajms, ukazujući da je brz rast zaraza u delovima Evrope iznenadio neke stručnjake koji su očekivali zatišje tokom leta.

Pojedini stručnjaci, kako navodi list, vide problematičnu paralelu sa situacijom u februaru i martu, kada je kovid 19 počeo da se eksponencijalno širi Evropom. S druge strane, nemački stručnjaci su primetili zabrinjavajuću promenu u demografiji novih slučajeva, ukazuje Fajnenšl tajms.

Mnoge od prvih zaraza koronavirusom u februaru i martu bile su među mladima koji su se vraćali sa zimovanja u Austriji i severnoj Italiji. Kasnije se to promenilo, s više zaraza među starijima i osobama s drugim bolestima. Sad se, međutim, to vraća, što je razlog za uzbunu, pošto oni mogu preneti virus starijim članovima porodica.

Šef nemačkog Instituta Robert Koh Lotar Viler rekao je da je veoma zabrinut. "Ne znamo da li je to početak drugog talasa, ali naravno da može biti".

S povratkom koronavirusa postavlja se pitanje da li je reč o drugom talasu, piše Tajms, dodajući da odgovor u potpunosti zavisi od definicije.

Da li su julski novi slučajevi drugi talas je uveliko besmisleno sporenje oko interpretacije statistike, ocenjuje Tajms. Može se tvrditi da je reč o drugom talasu, ali isto tako da još nije viđen kraj prvog talasa – jedan razlog zašto se virus tako lako vraća jeste što je došlo do opuštanja dok su nivoi prisustva virusa još bili visoki.

A može biti korisnije da se obnova zaraza ne posmatra ni kao prvi ni kao drugi talas, već da je, kako piše londonski list, reč o početku duge i depresivne jeseni i zime s mnoštvom talasića za talasićima, od kojih će svaki biti poravnat u iscrpljujućem i tegobnom prostranstvu.

(MONDO/Beta)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.