Beloruski predsednik već 26 godina je na čelu zemlje, i dok su godine odnele razne azijske diktatore, Putin odoleo brojnim izazovima, Ukrajina doživela dve revolucije i građanski rat, Lukašenko je skoro tri decenije jednako moćan.
Ali to će se možda izmeniti, jer je proteklog vikenda zahtevao da razgovara sa Putinom nakon višednevnih protesta izazvanih predsedničkim izborima i policijskog nasilja.
"Si-En-En" javlja da su se Aleksandar Lukašenko i Putin čuli na Lukašenkovo insistiranje, i dogovorili da narednih dana budu "u stalnom kontaktu kako bi ojačali odnose" dve zemlje. Ali je očigledno da traži pomoć, što znači da je sledeći potez - Putinov.
Postoji pet stvari koje bi ruski predsednik mogao da uradi po pitanju Belorusije.
1. Ruska vojna intervencija
Belorusija je veoma važna za ruski osećaj regionalne bezbednosti, jer stoji na putu između Rusije i NATO snaga u Poljskoj. Putin bi mogao da odluči da u Belorusiju pošalje vojne snage, što bi mu konačno donelo kontrolu nad "komšijskom" zemljom od vitalne strateške važnosti.
Stanovnici bi mogli intervenciju da shvate kao dolazak Rusa da ih "spasu" Lukašenka, ali je to možda i pogrešna procena. Dva su velika rizika, prvi podrazumeva da vojne snage dodatno rasplamsaju konflikt. Ali drugi, pošto bi Rusija ovako praktično prišla pojasu Suvalki, teritoriji koja je na korak od NATO snaga u Poljskoj. Ako bi NATO protumačio taj korak kao pretnju, mogle bi da uslede sankcije kakve ruska ekonomija ne bi mogla da podnese.
2. "Tajna" intervencija
Kremlj gospodari igrom kada su u pitanju neočekivani, nekad i veoma spori, koraci u važnim pitanjima. Belorusija je oslobodila više od 30 ruskih zatvorenika, uz komentar Kremlja da je to znak "bliske saradnje relevantnih službi" dve zemlje. Putin bi mogao da pošalje svoje "utvare", kako ih "Si-En-En" naziva, izveštene u gašenju društvenih mreža, fokusiranju na jednog važnog pojedinca umesto na masu, i suzbijanju protesta. Tiha, pritajena brutalnost uparena sa padom entuzijazma vezanog za proteste mogla bi za nekoliko meseci da da rezultate.
3. Šok za Lukašenka
Putin bi mogao predsedniku da kaže da je vreme da se povuče, čime bi Kremlj efektivno podržao opoziciju koju predvodi Svetlana Tikanovskaja. Time bi osigurao spremnost na saradnju eventualne naredne vlade, koja bi zbog ove pomoći želela bliske i "tople" odnose sa Moskvom. Ali, ovakav potez doneo bi jednu opasnost, jer bi bilo jasno da je veoma blizu Rusije još jedan diktator srušen. Putin ne može sebi da dozvoli da narodu pošalje ovakvu poruku moći, istovremeno dozvoljavajući novoj vladi da se možda okrene i Evropskoj uniji ili Zapadu i zatraži pomoć.
4. Ruski kandidat na novim izborima
Pre deset godina, ovo bi Putinu verovatno bila najbolja opcija. Moskva je maestralno upravljala lokalnim izborima podržavajući sopstvene kandidate, za koje veoma često do tada niko nije ni čuo.
Novi izbori u Belorusiji umirili bi proteste, a treća opcija za glasanje ubedila bi belorusku elitu, ali i obaveštajne službe, da će i dalje držati konce u rukama. Ali Moskva zna da su se stvari promenile, i da bi ova opcija mogla da osnaži masu koja bi potom imala dodatne zahteve. Pritom, ukoliko bi većina uspela da prozre da se iza novog kandidata krije Rusija, cela kriza vratila bi se na početak.
5. Ništa!
Putin bi mogao da pusti Lukašenka da se "krčka na tihoj vatri" bez odgovora, barem nekoliko nedelja. Da posledice protesta počnu da utiču na svakodnevni život. Kako nedelje budu prolazile, nasilje se smanjivalo a svakodnevne brige se budu vraćale u fokus, nije isključeno da će praktične stvari ipak preuzeti primat u mislima Belorusa. Odsustvo vođe protesta, trenutno u Litvaniji, demonstrantima će dodatno razbiti koncentraciju i volju da se dalje bore. Ako se uzme u obzir kakve rizike nose prethodne četiri opcije, veoma je moguće da će Vladimir Putin izabrati upravo ovu.
Pogledajte fotografije iz Minska.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
