Na današnji dan 1960. godine u svemir je poleteo sovjetski satelit "Sputnjik pet" sa živim putnicima.
"Komandanti" misije bile su keruše Belka i Strelka, a pored njih u kapsuli su bila i dva pacova, 40 miševa i brojne biljke.
Cilj ovog leta bilo je istraživanje uticaja svemirskih faktora na životinjske i druge organizme ne bi li se osigurao bezbedan boravak ljudi u svemiru i njihov siguran povratak na Zemlju.
Eksperiment je bio uspešan. Naučnici su dobili potrebne podatke o boravku životinja u kosmosu, a psi su se vratili nepovređeni i osećali su se dobro. Belka i Strelka su tako postale prvi Zemljani koji su se živi vratili iz svemira.
Naučnici koji su ih dočekali ustanovili su da izgledaju bolje nego mnogo puta tokom treninga. Bilo je jasno da su preživele značajan stres, ali su se prilično brzo oporavile.
Strelka je nekoliko meseci kasnije na svet donela šest štenaca, a jedno od njih sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio je prvoj dami SAD Žaklini Kenedi i njenoj ćerki Kerolajn.
Belka i Strelka su bile treća pseća ekipa koja je poslana u Zemljinu orbitu. Kosmički pionir bila je Lajka, koja je prva 1957. godine poletela u svemir, ali je, nažalost, posle četiri kruga oko Zemlje, uginula zbog povišene temperature u kapsuli.
Još jedna pseća ekipa, Čajka i Lisička, izgubile su život 28. jula 1960. godine. U devetnaestoj sekundi lansiranja, bočni blok rakete se odvojio, nakon čega je pao i eksplodirao. Belka i Strelka su bile njihovi dubleri.
U KAPSULI I MIŠEVI, BILJKE, GLJIVE
Sa kosmodroma Bajkonur "Sputnjik 5“ 19. avgusta 1960. godine u 11 sati i 44 minuta po moskovskom vremenu lansiran je u orbitu.
Pripremom za lansiranje rukovodio je lično Sergej Pavlovič Koroljev. Pored Belke i Strelke, u kapsuli je bilo 12 miševa, insekti, biljke, gljive, semenje kukuruza, pšenice, graška, luka i neki mikrobi. Van kapsule je smešteno 28 laboratorijskih miševa i dva bela pacova.
Brod sa psećom posadom napravio je tačno 17 krugova oko Zemlje. Strelka se ponašala uobičajeno, dok je Belka, nakon četiri kruga, postala izuzetno nemirna i pokušavala da se oslobodi pojaseva kojim je bila vezana, što je ukazivalo na promene u njenom raspoloženju.
Analize obavljene nakon leta, pokazale su da nikakvi psihički i fizički problemi kod pasa nisu uočeni. Upravo je Belkino ponašanje dovelo do odluke da na sledeći let bude upućen brod u kome će biti čovek - Jurij Gagarin.
Letovi Belke i Strelke i mnogih drugih pasa obavljeni su zahvaljujući ruskom i sovjetskom fiziologu i dobitniku Nobelove nagrade Ivanu Petroviču Pavlovu (1849–1936), koji je upravo pse koristio u svojim eksperimentima
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
