Borba za osvajanje svemira u najvećoj meri vodila se između Rusije i SAD.
Nakon što su 1957. ruski naučnici lansirali prvi veštački satelit "Sputnjik 1" u orbitu, i Rusija i Amerika zacrtale su kao cilj osvajanje Meseca. Istraživanje i rad na ovom projketu trajali su neprestano a prvi pokušaji propali su kako jednoj tako i drugoj strani.
Rusima je, zapravo letelica "Luna 1" koja je lansirana 1959. godine, skrenula sa kursa i ušla u solarnu orbitu, čime je postala prva veštačka planeta.
Na scenu je stupila "Luna 2". Nakon što su tri lansiranja odložena, raketa "Vostok-L" koja je nosila "Lunu 2" poletela je sa "Bajkonur" kosmodroma 12. septembra 1959. godine.
Nestrpljivo su se čekali rezultati misije koja je trajala nepuna dva dana. Malo iza ponoći 14. septembra 1959. godine, "Luna 2" je pri brzini od 3,3 kilometra u sekundi, udarila o površinu Meseca. Putovanje od 38 sati i 21 minuta uspešno je završeno a Rusi su se upisali kao prva nacija koja je uspela da dođe do površine meseca.
#OTDOn September 14, 1959 Soviet spacecraft#Luna2became the first human-made object to reach the#Moon. This success of Soviet science became starting point in study&development of Earth’s natural satellite.
— Russia in Australia (@RusEmbAU)September 14, 2020
Learn more about Soviet lunar programhttps://t.co/tgQEREufLhpic.twitter.com/ZcVZsJTagR
Rezultata misije bilo je više - utvrdilo se da Mesec nema magnetno polje kao ni radioaktivni omotač, ali se takođe došlo do detaljnijih istraživanja strukture zemljinog radioaktivnog omotača kao i kosmičkih zraka i talasa.
Mesto na koje se letelica "Luna 2" srušila na Mesec, simbolično je nazvano Lunin zaliv (lat. Sinus Lunicus).
Samo jedan dan nakon što je Mesec osvojen, predsednik Rusije Nikita Hruščov otišao je u zvaničnu posetu Americi. Tom prilikom je američkom predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru uručio nekoliko modela "Lune 2" i poručio da ne sumnja da će Amerikanci takođe sleteti na mesec gde će ih "Luna 2" dočekati kao starosedelac.
(Mondo)
