Knjiga Lukasa Ligtenberga bavi se neuobičajeno visokim brojnim samoubistava u prvih mesec dana nemačke okupacije.
Na veče 15. maja 1940, samo pet dana pošto su nemačke snage izvršile invaziju na Holandiju, jevrejski pisac Abel Hercberg šetao je Amsterdamom. Bio je zadužen da pazi da svetla u gradu budu pogašena, da bi nacistički bombarderi teže pronalazili mete. Naišao je na uplašenu služavku koja ga je zamolila da pođe sa njom.
U obližnjoj kući, Hercberg je zatekao tela holandskog bračnog para koji je pokušao samoubistvo. Nije uspeo da im spase život. Istog meseca se čak 350 ljudi u Holandiji odlučilo na samoubistvo – u nekim slučajevima cele bile su u pitanju porodice.
U knjizi pod naslovom Mij krijgen ze niet levend („Neće me zateći živog"), pisac i novinar Lukas Ligtenberg bavi se ovim užasnim periodom, priča o ljudima koji su izgubili i poslednju nadu.
"Teško je u punoj meri shvatiti šta su Holanđani, posebno oni jevrejskog porekla, mislili u vreme nemačke invazije. Za mnoge od njih, pomisao na život Hitlerom bila je previše zastrašujuća pa su došli do zaključka da im je jedino samoubistvo preostaje. Neki su izdržali pet dana okupacije. Ako bismo bolje shvatili njihove priče, imali bismo bolji uvid u ta strašna vremena", objasnio je pisac koji kaže da danas ne može da vozi bicikl Amsterdamom, a da se ne priseti svih ljudi o kojima je pisao.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo)
