Američki predsednik Barak Obama istakao je u petak prilikom posete bivšem koncentracionom logoru Buhenvald da je to prilika za podsećanje da "posle tragedije holokausta postoji ujedinjena Evropa i Nemačka kao saveznik Izraela".
Obama je prvi američki predsednik koji posećuje ostatke jednog nacističkog logora na tlu Nemačke.
U oslobađanju Buhenvalda, učestvovao je 1945. i ujak američkog predsednika koji je u petak istakao da poseta za njega ima "veliki lični značaj".
Kancelarka Angela Merkel je naglasila da je poseta logoru sa američkim predsednikom za nju bio "dirljiv trenutak". Buhenvald je nazvala "simbolom burne istorije Nemačke".
Podsetila je da je, pošto su ga oslobodile američke trupe, Buhenvald našao u sovjetskoj zoni uticaja u kojoj ljudi posle Drugog svetskog rata nisu odmah dobili priliku da žive u slobodi.
Američkog predsednika i kancelarku je tokom razgledanja bivšeg logora pratio i dobitnik Nobelove nagrade za mir Eli Vizel koji je bio zatočenik Buhenvalda kada su ga oslobodile američke trupe. Prema navodima medija, Vizel je i predložio Obami da poseti Buhenvald.
Ovo je bio najveći nacistički koncentracioni logor na tlu današnje Nemačke. Od 1937. do 1945. u njemu je bilo zatočeno više od 250.000 ljudi. Oko 56.000 ljudi je ubijeno ili umrlo, među njima i 11.000 Jevreja.
Zapovednik američkih snaga koje su oslobodile Buhenvald, kasniji američki predsednik Dvajt D. Ajzenhauer je tada naložio da se građani obližnjeg Vajmara dovode da vide logor kako bi shvatili šta je zapravo bila nacistička vladavina.
Prema tumačenju vladinih krugova u Berlinu koje prenose mediji, američki predsednik je posle obraćanja muslimanskom svetu govorom na Univerzitetu u Kairu u četvrtak, posetom Buhenvaldu želeo da iskaže i privrženost SAD Jevrejima.
(Beta)
Obama je prvi američki predsednik koji posećuje ostatke jednog nacističkog logora na tlu Nemačke.
U oslobađanju Buhenvalda, učestvovao je 1945. i ujak američkog predsednika koji je u petak istakao da poseta za njega ima "veliki lični značaj".
Kancelarka Angela Merkel je naglasila da je poseta logoru sa američkim predsednikom za nju bio "dirljiv trenutak". Buhenvald je nazvala "simbolom burne istorije Nemačke".
Podsetila je da je, pošto su ga oslobodile američke trupe, Buhenvald našao u sovjetskoj zoni uticaja u kojoj ljudi posle Drugog svetskog rata nisu odmah dobili priliku da žive u slobodi.
Američkog predsednika i kancelarku je tokom razgledanja bivšeg logora pratio i dobitnik Nobelove nagrade za mir Eli Vizel koji je bio zatočenik Buhenvalda kada su ga oslobodile američke trupe. Prema navodima medija, Vizel je i predložio Obami da poseti Buhenvald.
Ovo je bio najveći nacistički koncentracioni logor na tlu današnje Nemačke. Od 1937. do 1945. u njemu je bilo zatočeno više od 250.000 ljudi. Oko 56.000 ljudi je ubijeno ili umrlo, među njima i 11.000 Jevreja.
Zapovednik američkih snaga koje su oslobodile Buhenvald, kasniji američki predsednik Dvajt D. Ajzenhauer je tada naložio da se građani obližnjeg Vajmara dovode da vide logor kako bi shvatili šta je zapravo bila nacistička vladavina.
Prema tumačenju vladinih krugova u Berlinu koje prenose mediji, američki predsednik je posle obraćanja muslimanskom svetu govorom na Univerzitetu u Kairu u četvrtak, posetom Buhenvaldu želeo da iskaže i privrženost SAD Jevrejima.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.