Iskasapila je stotine devojaka i sve koji su pokušali da je zaustave.
Od samog pomena njenog imena hiljade su drhtale od straha. Sejala je teror decenijama pre nego što se neko usudio da joj stane na put, a čak i tada, zbog svog porekla i dobrih veza nije osuđena. Do tada, iskasapila je stotine devojaka i sve koji su pokušali da je zaustave. Zvala se Eržebet Batori, bila je mađarska grofica, najsurovija žena masovni ubica.
Lepu devojčicu Eržebet su još kada joj je bilo 11 godina verili za moćnog Ferenca Nadaždija. Već sa 15 je postala grofica Batori, a pre udaje je rodila ćerku za koju se pričao da joj je otac jedan od Eržebetinih slugu.
Kao svadbeni poklon, mlada je dobila zamak Čahtice u današnjoj Slovačkoj, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom. Upravo tu će Eržebet provesti najveći deo svog života i počiniti jezive zločine.
Do 1602. godine kada joj je muž ubijen, Eržebet je rodila šestoro dece. Ipak, njih su negovale dadilje, a mlada grofica je vreme provodila doterujući se i brinući o svom izgledu. Kasniji svedoci su pričali da je oduvek bila opsednuta lepotom i željom da zauvek ostane mlada.
Nije poznato kada je Eržebet počela da ubija devojke, ali smatra se da je to bilo između 1585. i 1610. Za njene zločine verovatno su znali i njen muž i rođaci. Ako je ovo tačno, onda jednostavno niko nije hteo da interveniše.
Po legendi, nakon što ju je jedna sluškinja iznervirala, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv pala je na grofičine ruke. Kada se Eržebet oprala, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv, koža postala mlađa.
Opsednuta lepotom i večnom mladosti, grofica Batori je zaključila da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla postati lepša nego ikad.
I tako je počeo njen krvavi pir. Eržebet je sa četiri pomoćnice pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.
Posle nekog vremena počela je da veruje da krv seljačkih devojaka nema efekta na njenu kožu, pa je ubijala i plemkinje koje je pozivala da joj budu gošće u zamku.
Bile su potrebne decenije da se Eržebetina strašna dela otkriju. Na kraju, izgleda da je ona postala neoprezna - 1610. je sa zidina dvorca bacila 4 masakrirane žrtve, a vest o tome stigla je i do Beča i samog cara.
Pretpostavlja se da je legenda o životu Eržebet Batori inspirisala Brama Stokera da napiše roman Drakula. Navodno, pisac je obišao njen grob i čuo lokalne priče. Međutim, nije želeo da njegov vampir bude žena, pa je Eržebetine zločine spojio sa likom i imenom rumunskog grofa, Vlada Cepeša. Ironično, porodica Cepeš i Batori su bile u rodbinskim odnosima.
Ispitano je više od 300 svedoka, koji su govorili o nestancima devojaka i kricima koji su dopirali iz grofičinog dvorca. Mnogi su svedočili o sopstvenim rođakama koje su nestajale.
Eržebetini saučesnici su pogubljeni, ali nju je plemićko poreklo spaslo smrti. Ipak, pronađen je način kako da bude kažnjena surovo - zazidana je u odaji svog zamka sa malim otvorom kroz koji joj je dopremana hrana.
Nakon četiri godine ovakvog zatvora Eržebet Batori, "krvava grofica", pronađena je mrtva 1614. godine. Lokalni seljani nisu hteli da dozvole njeno sahranjivanje na seoskom groblju, pa je telo preneto u porodičnu kriptu i, po predanju, tamo sahranjeno.
Danas je lokacija groba nepoznata.
(Mondo/istorijski zabavnik)
