Kako se navodi, o tome se mesecima raspravljalo u Evropskoj uniji, pre nego što je konačno usledio kompromis koji se zasniva na inicijativi Nemačke, a radi se o takozvanom mehanizmu vladavine prava kojim EU može finansijski da sankcioniše države-članice ako krše ustavne norme i osnovne vrednosti Unije.

Mehanizam bi trebalo da bude usvojen zajedno sa novim budžetom EU i Fondom za obnovu u vreme korone i oko toga se ovih dana složila većina zemalja EU.

Mađarska i Poljska, zbog kojih je EU uopšte započela raspravu o mehanizmu vladavine zakona, žestoko su tome usprotivile, od samog početka, zbog čega je suprotno prvobitnim planovima mehanizam znatno oslabljen - da bi Komisija EU mogla da nametne sankcije nekoj zemlji potrebno je odobrenje kvalifikovane većine 15 država članica sa ukupno najmanje 65 odsto stanovništva EU.

Međutim, Orbanu čak i ovaj kompromis ide predaleko pa je rekao da će Mađarska zbog toga staviti veto na novi budžet EU.

U pismu predsedniku Saveta EU Šarlu Mišelu, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i aktuelnom nemačkom predsedništvu Saveta EU, Orban je napisao da Mađarska "nije mogla da postigne jednoglasnost" o budžetskom paketu EU.

On je kritikovao planirani mehanizam vladavine prava kao "nejasno definisan", te zato nudi mogućnost političke zloupotrebe.

Kako se navodi, moguće je da u vezi sa vetom Orban može da računa i na Poljsku - premijer Mateuš Moravjecki je prošle nedelje izjavio da ne želi da glasa za mehanizam vladavine zakona. Međutim, Moravjecki nije govorio o vetu na čitav paket budžeta EU i Fond za obnovu u vreme korone.

Ukoliko Orban uloži veto, onda bi EU zapala u novu ozbiljnu krizu  i to usred drugog talasa pandemije korone čije se posledice još ne mogu predvideti.

Za sada nije jasno da li briselske i berlinske diplomate traže kompromis sa Orbanom, a u svakom slučaju - bez Mađarske nema budžetskog paketa EU, zaključuje DW.

(Mondo/DW)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.