Dan zahvalnosti je tradicionalni severnoamerički praznik, koji se slavi svakog poslednjeg četvrtka u novembru. Datum i mesto održavanja prvog je tema rasprava do danas. Pored svih istraživanja koja ukazuju na različita mesta i godine, mesto koji se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets i godina je 1621.

Godinu dana ranije tu su se iskrcali hodočasnici sa broda "Mejflover" kojima su pomogli pripadnici starosedelačkih plemena, a u znak zahvalnosti hodočasnici su godinu dana kasnije napravili gozbu. Ta gozba bilo je praznovanje prve uspešne žetve doseljenika i nije se zvao Dan zahvalnosti.

Fraza "Dan zahvalnosti" prvi put je zvanično upotrebljena nakon što je predsednik Linkoln proglasio poslednji četvrtak u novembru za državni praznik 1863. godine. Pošto su kolonisti lovili divlje ćurke, a kako je to ptica jedinstvena za Severnu Ameriku, uskoro je postala glavni izbor za prazničnu trpezu.

Hodočasnici i Indijanci su za prvi Dan zahvalnosti najverovatnije jeli jegulje a ne ćurku. Jela se riba i morski plodovi, jer su i jedni i drugi živeli pored mora u Plimotu.

Susret hodočasnika, koji su se 1620. iskrcali sa broda "Mejflover" na obale Masačusetsa, sa Indijancima nije bio prvi te vrste. Kolonisti i Indijanci su se susretali bar vek unazad, a Indijanci u Plimotu su već bili destkovani od bolesti koje su doneli Evropljani.

Amrikanci veruju da čak devet njihovih predsednika vodi poreklo od hodočasnika koji su se iskrcali na obale Masačusetsa, među njima i Teodor Ruzvalt i stariji i mlađi Džordž Buš.

Iako hodočasnici možda nisu jeli pitu od bundeve na prvom Danu zahvalnosti, ubrzo su imali više bundeva nego što su želeli.

Na prvom Danu zahvalnosti nije bilo ni sosa od brusnice. Iako je brusnica bilo po celom Plimotu, hodočasnici nisu znali kako da ih zaslade. Kasnije su smislili kako napraviti soseve i džemove od brusnice.

Pored Amerike Dan zahvalnosti se obeležava u još četiri države: Kanadi, ali u oktobru, Liberiji, jednom gradu u Holandiji i na australijskom ostrvu Norfolk.

Dan zahvalnosti koji to nije

Proslava Dana zahvalnosti uvedena je 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa.

Kasnije, 1941. godine predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda. Ili tako bar kaže romantična priča...

U stvarnosti doseljenici su vrlo brzo po dolasku počeli da istrebljuju Indijance. Čak i kada to nisu činili uništavali su drevni narod jer su sa sobom doneli viruse i bolesti na koje Indijanci nisu navikli niti su ih mogli preboleti. Zato danas ono malo preživelih Indijanaca živi u rezervatima. Toliko o zahvalnosti.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/RTS/Dnevno.rs)