KOJE BI DRŽAVE UŠLE U EU-GOSLAVIJU? Bajdenova tvorevina isključila bi Hrvatsku i Sloveniju, ali bi uskočio NOVI SUSED

Bivši diplomata na Balkanu i profesor na Univerzitetu Kembridž, Timoti Les izneo je nedavno svoju konstataciju da bi region Zapadnog Balkana za vreme Bajdena mogao postati neka vrsta EU-goslavije.

Iako sa geografskog i istorijskog stanovišta neopravdana i neutemeljena, ova politička kovanica opstaje u upotrebi. Pošto je pojam politički, karakter odrednice takođe je politički: označava jedan period tokom kojeg se insistiralo na labavom povezivanju regionalnih aktera i tražilo neko „međurešenje“ da se najpre uspostave, a zatim i normalizuju odnosi između Beograda i Prištine.

Međutim, pošto niti balkanski odnosi zavise samo od balkanskih država i naroda, niti je zamišljeno bilo moguće sprovesti u delo u zacrtanom roku zbog realnog opadanja uticaja EU i NATO, zapadnobalkanski okvir u međuvremenu dobija novi smisao. On služi kao alternativa članstvu u EU, to je mehanizam koji treba da nadomesti neispunjavanje obećanja o konačnom završetku evrointegracija.

Pojam „EU–goslavija“ mnogo je bolji i od čuvene „Jugosfere“, koja je „pripremala teren“ za „zapadnobalkansku dinamiku“. „Jugosfera“ budi različite asocijacije na jugoslovenstvo, pa i na njegove strane koje se tiču vođenja samostalne spoljne politike, insistiranju na nesvrstanosti i negovanju slobodarskih tradicija. Sa „EU–goslavijom“ tih dilema jednostavno ne može biti.

Dakle, formula je da se prostor nekadašnje Jugoslavije minus Hrvatska i Slovenija, plus Albanija, pod patronatom EU organizuje u neki oblik unije. Patronat neće podrazumevati punopravno članstvo EUgoslavije u kontinentalnom savezu, ali hoće podrazumevati pokroviteljstvo i nadležnost Brisela za tumačenje regionalnih odnosa i usmeravanje političkih procesa.

„Nagrada“ za Beograd

Prema iznetom razmišljanju, centar ove nove „zapadnobalkanske unije“ morao bi se nalaziti u Beogradu, što Srbiji dođe i kao neka „nagrada“. 

I pored toga što je predlog „odjeknuo“ na jugoslovenskom prostoru, kao i neka prethodna obraćanja istog autora, koncept „EU–goslavije“ ne deluje realno i izvodljivo.

Prvo pitanje je zbog čega bi ostali iz okruženja prihvatali da im Beograd bude „centar“, ma šta se pod tim podrazumevalo? Zvanična politika u okolnim prestonicama u većoj ili manjoj meri već četvrt veka se temelji na sasvim drugačijem stavu: što dalje od Beograda to bolje.

Timoti Les je obrazlažući svoju misao o EU-goslaviji rekao da bi Zapadni Balkan mogao da postane novi multietnički entitet sastavljen od "šest država", usko povezan sa EU, na čijem bi čelu bio Beograd.

''To neće biti baš nova Jugoslavija, koja je bila proizvod svog vremena, ali činjenice na terenu primoraće Bajdena da se vrati logici nedavne prošlosti i podrži stvaranje onoga što će biti inkarnacija te prošlosti u 21. veku - nove EU-goslavije'', napisao je Les u autorskom tekstu.

Zašto bi na čelu tog multietničkog entiteta bio Beograd, Les u tekstu za taj britanski politički sajt objašnjava činjenicom da je Srbija, pošto su evropske integracije iz različitih razloga usporene, obnovila svoju poziciju najistaknutije države na Balkanu, nakon pojave "snažnog lidera", koji je okončao haos iz dvehiljaditih, i perioda strukturalnih reformi.

(Mondo/Sputnik)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.