FETUS JE VLASNIŠTVO NARODA: Jeziva diktatura bračnog para iz srpskog komšiluka! Imali su čak i "MENSTRUALNU POLICIJU"

Najpoznatija rumunska porodica imala je ogromnu moću rukama koja je bila sazdana od totalitarne vladavine Komunističke partije i njenih čelnika. Ipak, malo je savremenika koji će za pad komunizma u Rumuniji kriviti njenog lidera. Nepobitan je neverovatan uticaj Elene Čaušesku na državnu upravu, partiju i Sekuritateu. Porodica Čaušeksu vladala je Rumunijom 25 godina i imala mnogo momenata po kojima će ostati upamćena.

Sa ciljem da podstakne broj novorođenčadi vlasti su se poslužili i surovijim metodama. Zabranjena je kontracepcija, abortus je postao krivično delo, a seksualno vaspitanje je izbačeno iz obrazovnog programa. Po nalogu vladajuće partije, oformljena je tzv. "menstrualna policija", koja je jednom u tri meseca na čelu sa medicinskim osobljem "kontrolisala" radnice velikih privrednih kombinata.

U domove Rumuna su stizali upitnici, kojim bi vlasti prikupljale podatke o seksualnoj aktivnosti građana. Ukoliko bi pregled ustanovio da je par reproduktivno sposoban, a da u isto vreme ima manje od dvoje dece, porodica je morala da plaća “porez na ime celibata”.

Abortusi su se tada izvodili ilegalano, a partija bi zažmurila na slučaj koji dolazi iz vrha nomenklature. Ukoliko bi se žena odlučila na pobačaj, cena “tretmana” se kretala od dve do četiri mesečne plate. Nije tajna da su na stotine hiljada Rumunki samostalno pokušavale da prekinu trudnoću, a mnoge od njih su doživele fatalnu sudbinu. 

Bračni par Čaušesku je imao troje dece, ćerku Zoju i sinove Valentina i Nikua.

Valentin je najstariji, ali postoje kontroverze oko njegovog rođenja. Pojedini izvori navode da je usvojen. U trenucima političkog uspona mladog bračnog para, bio bi to "plemenit primer" svim mladim Rumunima. Drugi pak tvrde da je Valentin vanbračni sin Elene Čaušesku, prihvaćen od strane Nikolaea.

Nikada se zvanično nije bavio politikom, a karijeru fizičara gradio je u Engleskoj. Zemlju je napustio posle sukoba sa roditeljima oko sklapanja braka sa ćerkom jednog od očevih partijskih suparnika.

Za razliku od njega, Zoja i Niku su im zadavali mnogo veće nevolje!

Zoja je bezmalo celo svoje detinjstvo provela u ilegali da bi po sticanju punoletstva sagledala društvenu stvarnost svoje zemlje, pružajući ogroman otpor roditeljima ali i celokupnom državnom aparatu. Pristupila je jednoj subverzivnoj grupaciji mladih, a odabir partnera dovodio je Elenu do ludila.

Zoja je bila vrstan matematičar ali u isto vreme odana alkoholu i drugim porocima. Preminula je 2006. godine od kancera.

Najproblematičniji je bio Niku, najmlađi sin za koga se vezuju neverovatni skandali koje nikako ne priliče sinu "oca nacije".Bio je alkoholičar i nasilnik, a posle prevrata mu je na teret stavljen veliki broj razbojništva i silovanja.

O njegovoj bezbednosti je takođe brinula Sekuritatea, a veruje se da je izgubio razum posle jedne neprijatnosti, režirane od strane roditelja.

“Mladi predsednik socijalističke omladine” je bio ludo zaljubljen u devojku po imenu Donka Mizel. Ona je bila neprihvatljiva za Elenu koja će odlučiti da po svaku cenu stane na put njihovoj vezi. “Državni vrh” je u svojoj sapavaćoj sobi, odlučio da Donka prekine trudnoću i “nestane bez traga”. Tako su Čaušeskuovi prekršili jedan od njihovih najrestriktivnijih zakona.

Ubrzo je protiv svoje volje Niku oženjen Polianom Kristesku, članicom partijske administracije, te da je rekao supruzi da odmah ode kod Elene jer ju je ona birala. On se potom odao alkoholizmu, a preminuo je 1996. godine.

Posle zemljotresa 1977. Nikolae Čaušesku je doneo odluku o planu obnove Bukurešta. Impozantna palata je bila centralni deo ovog projekta. Bračni par je odluku o gradnji doneo inspirisan arhitektonskim rešenjima Pjongjanga, sa kojima su se upoznali tokom neke od diplomatskih turneja.

Svečano otvaranje radova označio je bračni par Čaušesku, simboličnim ubacivanjem dokumenta o izgradnji u jedan od temelja palate.Međutim, u pozadini projekta, našla se tužna sudbina istorijskih građevina koje su bile simbol prestonice Rumunije. Prostor je raščišćen rušenjem manastira Vacaresti, zgrade Nacionalnog arhiva i bolnice Brancovenesc. Sa zemljom je sravnjeno četrdesetak starih zanatskih radionica i manufaktura ali i zdanja u kojima su živeli starosedeoci. 

Postoji podatak da je oko 40.000 ljudi raseljeno sa ovog prostora. 

Vrednost građevine je 1989. procenjena na 1,75 miliardi dolara, da bi već 2006. prema izveštaju revizorske komisije, vredela 3 milijarde. Danas je to druga najveća administrativna zgrada na svetu (posle Pentagona) i četvrta po površini ikada sazidana.

Brutalan kraj predsedničkog para – poslednja smrtna kazna u Rumuniji

U decembru 1989. izbile su masovne antikomunističke demonstracije u zemlji. Protesti su otpočeli u Temišvaru i Brašovu, da bi se talas nezadovoljstva brzo proširio i na glavni grad. U demonstracijama je učestvovalo nekoliko stotina hiljada građana, koje Čaušesku ni direktnim obraćanjem nije mogao obuzdati.

Policija je počela da sprovodi plan evakuacije, pa je bračni par hitno prebačen helikopterom u mesto Targovište. Ipak, u vihoru prevrata režim je pao, a organi reda su zatočenike predali vojnim snagama.

Na Božić, 25. decembra 1989. godine, po nalogu Nacionalnog fronta spasa koji je imao ulogu privremene vlade Rumunije, sazvan je "preki sud”. Čaušeskuovi su se suočili sa optužbama za ilegalno pribavljanje bogatstva i optužbom za genocid nad sopstvenim narodom.

Nikolae je u više navrata negirao nadležnost suda, tvrdeći da je još uvek legalni predsednik Rumunije. Bračni par je osuđen na smrt, a snimak pogubljenja je obišao planetu.

Pažnja! Video sadrži uznemirujuće scene!

(Mondo/Istorijski zabavnik)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.