Zbog rastućih tenzija u severnom Atlantiku, farski arhipelag postaje nova geostrateška kapija za Arktik.
Kada je prošlog leta šef Stejt departmenta Majk Pompeo posetio Kopenhagen imao je neuobičajeni zahtev za svog danskog kolegu Jepe Kofoda. Tražio je da sastanku prisustvuju i ministri spoljnih poslova autonomnih teritorija Danskog kraljevstva - Grenlanda i Farskih ostrva.
Kofod je verovatno progutao knedlu, jer je Donald Tramp u svojoj predsedničkoj megalomaniji tražio od Danaca da kupi najveće ledeno ostrvo na svetu na kojem SAD već imaju stratešku vojnu bazu.
Ovakav razgovor učetvoro je za Kopenhagen bio znak poniženja, ali za malo odeljenje spoljnih poslova Farskih ostrva je značio diplomatski vrhunac. Zabačen arhipelag, stešnjen između nemirnih voda severnog Atlantika i Norveškog mora, supersili je očito imao da ponudi još nešto osim ribe i ovčetine.
"Neki narodi imaju velike prirodne resurse, ali naša lokacija je naš glavni resurs", objasnio je za "Forin polisi" ministar spoljnih poslova Jenis av Rana sve veće zanimanje SAD, Kine i Rusije za Farska ostrva, koja iako administrativno pripadaju Danskoj nisu članica Evropske unije.
Sa rastućim tenzijama globalnih sila u arktičkom regionu bogatom naftom i prirodnim gasom, 18 ostrva na kojima živi 52.000 stanovnika dobijaju sve više na važnosti. Farska, u prevodu "ovčija", ostrva koja su u središtu severnoatlantske rute, između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, povratila su strateški značaj koja su imala tokom hladnog rata.
U američkoj odbrambenoj strategiji objavljenoj u izveštaju Kongresa za 2019. godine cela oblast je označena kao"strateški koridor" za pomorske operacije između Arktika i severnog Atlantika.
Zbog sve snažnijeg uticaja Kine i Rusije na ovom prostoru, uz zabrinjavajuće topljenje leda na Arktiku i sa rastućim brodskim saobraćajem, ovaj pomorski region postaje sve važniji za nacionalne interese SAD.
Nekoliko meseci posle razgovora sa Pompeom u Kopenhagenu, na Farska ostrva u posetu Jenisu av Raneu je došao admiral Robert Burke, komandant američkih pomorskih snaga u Evropi. Burke se interesovao za mogućnost da vlada u Torshavnu ubuduće pruža usluge brodovima američke mornarice.
Nije čudo što geopolitički stratezi sve glasnije poručuju - zaboravite Grenland, Farska ostrva su nova strateška kapija za Arktik. U nedavnom izveštaju Danskog instituta za međunarodne odnose konstatuje se da ova oblast koja gravitira Severnom polu sve više postaje region "visoke napetosti" imajući uvidu rastuće tenzije velikih sila na Arktiku.
"Velika napetost na Arktiku ima dva efekta na Farska ostrva", objašnjava Mikel Runge Olesen, jedan od autora izveštaja rađenog za dansko ministarstvo spoljnih poslova: "Arhipelag se ponovo vratio na geopolitičku mapu. Ali, to ima i negativne posledice. Što više Vašington bude bio zainteresovan za Farska ostrva, vladi u Torshavnu će biti teže da i dalje održava dobre odnose sa svima a da ne izabere stranu."
Kada se Danska 1972. godine pridružila prethodnici današnje Evropske unije, parlament Farskih ostrva je odlučio da ostanu van zajedničkog evropskog tržišta kako bi sačuvala postojeća ribolovna prava. Iako arhipelag uporno radi na što većem distanciranju od Kopenhagena, spoljna i bezbednosna politika su pravno i dalje pod kontrolom danske vlade. Politički lideri Farskih ostrva svoju "spoljnopolitičku ulogu" uglavnom su koristili za sklapanje povoljnih trgovinskih i ribolovnih sporazuma širom sveta.
Tako je vlada autonomnog danskog arhipelaga bila među prvima na Zapadu koja je još sedamdesetih godina prošlog veka sklopila sporazum o ribolovu sa Sovjetskim Savezom. Mada kasniji razgovori o sporazumu o slobodnoj trgovini nikada nisu finalizovani, Rusija je postala glavno tržište za plasman farske ribe.
U jeku ukrajinske krize i "rata sankcijama” u trouglu Brisel–Vašington–Moskva, Farska ostrva otvaraju 2015. godine diplomatsku misiju u Rusiji, da bi tri godine kasnije potpisali i memorandum o saradnji sa Evroazijskom unijom. To što nisu deo EU pomoglo je Farskim ostrvima da iskoriste situaciju i postanu najveći izvoznik ribe u Rusiju.
Vašington ne brine toliko kome će sve ova danska autonomna teritorija da izvozi ribu, već da taj arhipelag u sklapanju povoljnih ugovora ne potpadne pod uticaj Moskve ili Pekinga, gde takođe ima svoju "ambasadu2. Kada je državna telekomunikaciona kompanija "Feroja tele" 2020. počela pregovore sa kineskim "Huavejom" o uvođenju 5-G mobilne mreže, američka ambasadorka u Danskoj, Karla Sends, preko lokalnog farskog dnevnika "Sosijalurin" direktno je poručila tamošnjoj vladi da za ove poslove odabere američku ili evropsku kompaniju.
Američki pritisak da "Huavej" ispadne iz igre je urodio plodom i zbog nesmotrenosti jednog farskog ministra koji nije isključio mikrofon tokom razgovora sa kineskim partnerima. Tako se saznalo da sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji Farska ostrva toliko priželjkuju, vodi preko davanja dozvole licence "Huaveju" za 5-G mrežu.
Četiri meseca posle susreta sa Majkom Pompeom, na kojem je američki šef diplomatije upitao kolegu Jepe Kofoda zašto Farska ostrva nemaju diplomatsko predstavništvo i u Vašingtonu, lokalna vlada, koja je spremala da parafira kontroverzni ugovor sa "Huavejom", potpisala je sporazum o partnerstvu sa SAD.
Ovim dogovorom od 28. novembra, koji je u danskoj javnosti prošao gotovo nezapaženo, Vašington i Torshavn, osim toga što su izrazili želju da ojačaju saradnju u nauci i kulturi i ekonomiji, priznali su zajedničke strateške i ekonomske interese u severnom Atlantiku.
Farska ostrva su sada na putu da postanu pomorska baza koja će pružati usluge vojnim brodovima SAD i NATO.
Da li će za autonomni "zeleni arhipelag”, koji ima duplo više ovaca nego stanovnika, to značiti i kraj dobrih odnosa sa Moskvom i Pekingom?
(MONDO/Politika)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
