ŠVAJCARSKA JE VOJNO NEUTRALNA, A U SLUČAJU RATA JE POTPUNO BEZBEDNA: Maloj državi vekovima niko ne može da priđe

Kako je Švajcarska uspela da ostane neumešana u ratove već 200 godina?

Ova je mala zemlja tolika je samouverena u svoju snagu da nije stala ni na čiju stranu tokom brojnih ratnih sukoba. 

Iako ima malo stanovnika, Švajcarska ima kvalitetnu vojsku, a jedan bitan faktor koji se često zanemaruje, je planinski venac Alpi doprinosi neutralnoj poziciji.

Švajcarska je oduvek imala moćnu vojsku i sve do 1515. godine vodila je ekspanzionistički rat. Pobedivši u bitkama protiv Habzburga i Francuza, švajcarska vojska je uživala visoku reputaciju u Evropi.

Čak i kad je izgubila protiv Francuza 1515. godine, mnoge evropske zemlje su nastavile sa unajmljivanjem švajcarskih plaćenika, da budu borci u njihovim ratovima, ili čak i kao privatno obezbeđenje evropskih kraljeva. Oni su bili toliko dobri u tom poslu da je biznis cvetao, i niko nije hteo da dira Švajcarce, niti oni druge.

Stvar je bila u tome što bi rat sa ovom državom bio loš za biznis.

Primirjem u Vestfaliji 1648. Švajcarska biva označena kao neutralna država. Kasnije, osim par građanskih ratova, na spolnjom planu se nije dešavalo ništa bitno sve do Napoleonovih osvajanja. Ovaj francuski vladar švajcarsku je okupirao vrlo kratko, i to dok nije prognan na daleko ostrvo Svete Jelena pokraj afričkog kontinenta.

Nakon toga, 1815. na kongresu u Beču, Švajcarska biva proglašena nezavisnom i neutralnom državom.

 Do Prvog svetskog rata, švajcarsku istoriju obeležio je još jedan građanski rat.

Geografski položaj Švajcarske, visoko u Alpima, otežavao je tokom Prvog svetskog rata velikim silama da dopru do ove male države. Ta prirodna barijera, vekovima je bila jedan od bitnijih faktora neutralnoosti.
Pored toga, međunarodna organizacija Liga naroda smeštena je u Ženevi.

Prvi svetski rat je lagano prošao za alpsku državu, ali je pred Drugi svetski rat susedna Nemačka bila ozbiljna pretnja. Švajcarci su tada smislili nekoliko rešenja, koja bi im pomogla da se odbrane od nemačke invazije.

Gradnja bunkera u planinama u kojima bi se stanovništvo skrivalo, zatim postavljanje eksploziva ispod svih mostova i u svim tunelima blizu granice, a ako neko bude hteo da pređe, naprave se aktiviraju.

 Uz sve to, Švajcarci su petinu svog stanovništva mobilisali, čak 850.000 ljudi bilo je spremno za rat.

Kad su već obezbedili "dobru odbranu", nastavili su da trguju sa svima sa kojima je to bilo dostupmo. Posebno sa onima kojih su se najviše plašili, kako bi umanjili šansu da budu napadnuti.

Uključujući sve ove procene, tadašnjoj Nemačkoj bi trebalo 2.500.000 miliona vojnika da uđe u malu alpsku zemlju, pa se ni njima to nije isplatilo.

Trgovalo se oružjem, a Švajcarske banke su čuvale zlato koje je bilo ratni plen.

Švajcarci su u početku svoj vazdušni prostor ustupali i jednoj i drugoj strani, ali su Amerikanci "slučajno" bombardovali švajcarske gradove. Nakon toga Švajcarci su zabranili svima da ulaze u njihov vazdušni prostor, pod pretnjom da će pucati na bilo koga ko uđe na njihovo nebo.

Nakon rata, Švajcarska je održala svoju neutralnost, a međunarodna zajednica je bila nezadovoljna što je ova država trgovala sa očiglednim neprijateljem.

Tokom Hladnog rata Švajcarska je nastavila praksu obaveznog vojnog roka za sve muškarce od 18 do 34 godina starosti i nastavila je gradnju bunkera, kojih ima toliko, da u njih može celokupno stanovništvo da se smesti. Oni mogu da zaštite i od nuklearnog napada, a u objektu može da se ostane i do nekoliko meseci.

Švajcarska je uz ove bezbednosne performanse imala i nuklearni program pre 30 godina.
Politika ove male alpske države je samouverena i usmerena na potpunu vojnu i ekonomsku neutralnost.

Nije u NATO-u ni u EU, a u Ujedinjene nacije ušla skoro, verovatno zato što su skoro sve države u ovoj međunarodnoj organizaciji.

(MONDO/YT Ozbiljne teme)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.