NOVA KAPIJA SVETA: Gigantsko čudo niklo na svetskoj mapi, ovaj DIV gospodariće sve do Evrope! (VIDEO) | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

strateško raskršće

NOVA KAPIJA SVETA: Gigantsko čudo niklo na svetskoj mapi, ovaj DIV gospodariće sve do Evrope! (VIDEO)

Autor Marija Ivetić
Autor Marija Ivetić

Marokanska luka na Mediteranu sarađuje sa 180 pristaništa širom sveta: nova veza sa Hamburgom otvara Africi koridor transporta energenata iz budućnosti.

Izvor: Printscreen/Youtube/Tanger Med Channel

Marokanska luka Tanger-Med, najveće sredozemno pristanište za pretovar kontejnera, na 14 kilometara od španske obale Evrope, ovih dana ušla je na novu energetsku mapu sveta. Poslovni partner sa 180 luka širom sveta (38 među njima su u Africi), Tanger-Med uspostavio je saradnju sa Hamburgom, megalukom Evrope i Zapada čiji je osnovni cilj „široka razmena iskustava”, najavio je Jens Majer, rukovodilac lučkih vlasti nemačke pomorske „kapije sveta” na Elbi.

„Maroko ima sve uslove da postane veliki snabdevač karbonskim neutralnim izvorima energije”, ocenu nemačkog Instituta Franhofer preneo je londonski „Petroleum ekonomist”. Zvučna procena solidno je geološki potkovana. Naime, severnoafrička kraljevina na 3.500 kilometara obala na Atlantiku i Sredozemnom moru, raspolaže sa 70 odsto svetskih rezervi fosfata, i vodeći je svetski izvoznik đubriva. Da ga proizvede, Maroko je do sada godišnje uvozio oko dva miliona tona amonijaka.

Možda će vas zanimati

A onda se Rabat dosetio da bi Maroko na svom tlu mogao da proizvodi „zeleni amonijak”, koristeći energiju sunca i vetra. Naravno, uz svesrdnu pomoć stranih finansijera, među kojima Nemci već „dižu dva prsta”, i to ne samo za proizvodnju „zelenog amonijaka” već i „zelenog vodonika”, energenta koji bi sredinom veka trebalo da preuzme današnju ulogu prirodnog gasa. Koliko do 2025. Maroko planira da izgradi pilot-elektranu od 100 megavata koja bi proizvodila „zeleni vodonik”.

U londonskom Sitiju procenjuju da bi Maroko mogao na domaćem tržištu da iskoristi trećinu energije „zelenog vodonika”, a dve trećine da izvozi. Nemački biznis tu već prepoznaje priliku.

„Evropa bi mogla da uvozi vodonik proizveden u severnoj Africi, i to kroz postojeće sisteme cevovoda”, procenila je nemačka energokonsultantska grupa „Di dezert enerdži”, specijalizovana za istraživanja u Magrebu i na Srednjem istoku. Nemačko interesovanje za severnoafrički „zeleni vodonik” (koji se proizvodi elektrolizom iz vode, u energetski još veoma zahtevnom postupku) nimalo nije slučajno.

Naime, zvanični Berlin je letos najavio devet milijardi evra ulaganja u razvoj proizvodnje „zelenog vodonika”, od čeka su dve milijarde ostavljene za zajedničke investicije sa stranim partnerima. U Nemačkoj se inače već spekuliše da bi i „Severni tok 2” jednog dana, umesto sibirskog gasa, dobrim delom mogao da nosi i vodonik. U međuvremenu, u novim globalnim energetskim prestrojavanjima, Tanger i Hamburg već zauzimaju startne pozicije, i to u vremenu kada pandemija korone i njenih mutacija uveliko dovode u pitanje globalne lance snabdevanja, među njima i one strateške, preko svetskog mora.

Na tom planu, Afrika iako izlazi na tri velike vode: Indijski i Atlantski okean, kao i Sredozemno more, skromni je učesnik u globalnoj trgovini. Dok se 80 odsto svetske trgovine oslanja na transport morima i okeanima, doprinos Afrike u tom pomorskom poslovnom lancu iznosi tek 5,7 odsto, navodi izveštaj marokanskog ministarstva ekonomije i finansija, objavljen početkom jeseni.

Pomorska sila od vremena berberske dinastije Almohada u 12. veku, Maroko je danas u Africi protagonista novih globalnih pomorskih povezivanja. Sa tom vizijom, severnoafrička kraljevina prionula je u modernizaciju, proširivanje i izgradnju novih pristaništa od Tangera do Dahle na atlantskoj obali Marokanske Sahare. Plan je da se država sa 43 luke, od kojih je 14 otvoreno za spoljnu trgovinu, u bliskoj budućnosti postavi kao strateško raskršće pomorske trgovine između Afrike, Evrope, Azije i Latinske Amerike, navode podaci zvaničnog Rabata.

Tanger-Med, sa svojom slobodnom privrednom zonom na preko 200 hektara (drugom najposlovnijom na svetu, iza Dubaija, po proceni londonskog „Fajnenšel tajmsa”), naumio je tako da stane u isti red sa vodećim svetskim lukama: Singapurom, Roterdamom, Hamburgom, i Long Bičom u povezivanju država, regiona i globalnog biznisa. Istovremeno, Maroko je okrenut i novoj pomorskoj poslovnoj saradnji sa lukama u Africi.

A tamo, od Abidžana i Lagosa na zapadu Afrike, do Valvis Beja (Namibija) i Durbana na jugu, Dar es Salama, Mombase i Džibutija na istoku Crnog kontinenta – vlade, lučke vlasti, domaći i strani investitori sve više uviđaju poslovni potencijal tržišta sa 2,2 milijarde stanovnika i basnoslovnim rezervama nafte, prirodnog gasa i drugih resursa.

U tom privlačenju novih poslova (Tanger-Med će uprkos koroni završiti ovu poslovnu godinu sa porastom obima transportovane robe od 23 odsto), najprometniju afričku luku ovih dana ipak ne posećuje samo poslovni svet. Iz Andaluzije je Tanger nedavno posetila delegacija turističkih preduzetnika.

„Poznajemo se od davnina. Prilika je da se ponovo posećujemo”, prokomentarisao je jesenas prvu posetu španskih poslovnih partnera Tangeru od izbijanja korone Azedin Bihou, predstavnik kancelarije Nacionalne turističke organizacije u Andaluziji.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/Politika)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU