Pre 40 godina, 20. jula 1969. godine Nil Armstrong je učinio "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo" - kročio je na površinu najbližeg suseda naše planete - Mesec
Pre 40 godina, 20. jula 1969. godine Nil Armstrong je učinio "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo" - kročio je na površinu najbližeg suseda naše planete - Mesec.
Bio je to vrhunac takozvane svemirske trke - hladni rat se tada već uveliko preselio u svemir. Na njegovom početku Rusi su imali veliku prednost.
Sovjetski Savez je 1957. godine lansirao prvi veštački satelit Sputnjik, šokirajući Amerikance i ispunjavajući ih strahom.
Manje od četiri godine kasnije, Rusi su učinili još jedan podvig - Jurij Gagarin postao je prvi čovek koji je leteo u kosmos.
Tri sedmice kasnije, Amerikanac Alen Šepard učinio je isto.
Trka se zahuktavala, a predsednik Džon Kenedi jasno je stavio do znanja da neće dozvoliti da u njoj Rusi vode glavnu reč.
"Oči sveta sada su okrenute svemiru, mesecu i udaljenijim planetama. Zarekli smo se da nećemo dozvoliti da se na njima vijori neprijateljska, osvajačka zastava, nego zastava slobode i mira. Zarekli smo se da svemir neće biti ispunjen oružjem za masovno uništenje nego instrumentima znanja i razumevanja. Da bismo taj zavet ispunili, moramo da budemo prvi i bićemo prvi", govorio je Kenedi.
Predsednik Kenedi najavio je da će pre isteka sedme decenije Amerikanac kročiti na mesec - i pre 40 godina, u julu 1969. to se i dogodilo.
Tog nezaboravnog, divnog poduhvata ne bi, međutim, bilo bez hladnog rata, kao pokretačke snage, priznaje dr Sergej Hruščov, bivši sovjetski raketni stručnjak i sin predsednika ŠSR Nikite Hruščova.
"Da nije bilo hladnog rata, to se nikada ne bi dogodilo. Ne bi bilo Sputnjika, ne bi bilo poniženja Amerike i potrebe da povrati dostojanstvo nekim još većim poduhvatom. Pogledali su u nebo, videli mesec i odlučili da tamo odu", izjavio je dr Sergej Hruščov za Bi-Bi-Si.
Sergej Hruščov istisče da "Rusi nisu osećali strah, iako su bili okruženi američkim vazduhoplovnim bazama, a da taj događaj nije privukao mnogo pažnje, te da je 'Pravda' jedva objavila desetak redova - da su Amerikanci lansirali raketu i prošetali po Mesecu.
"Televizija taj događaj nije prenosila, niti je u bioskopima prikazan film o Apolu 11. To nije bila tajna, jednostavno nije bilo publiciteta", ističe on.
Dr Hruščov priznaje da su Sovjeti radili na tome da u orbitu lansiraju nuklearno oružje, a bivši direktor NASA dr Robert Froš kaže da su i Amerikanci o tome razmišljali.
"Pojedini delovi vojske smatrali su da to ima smisla. Većina naučnika i inženjera bila je mišljenja da to nije najzgodnije mesto za postavljanje raketa, da je mnogo bolje da se rakete rasporede na zemlji, pa da kroz svemir putuju na odredište. No, bilo je oficira koji su smatrali da satelite treba napuniti bombama i raketama", rekao je Froš za Bi-Bi-Si.
Bivši američki atronaut Baz Oldrin, drugi čovek koji je hodao po Mesecu kao član legendarne svemirske misije Apolo 11, izjavio je danas da bi NASA sebi u budućnosti trebalo da postavi veće ciljeve - poput Marsa.
Uoči obeležavanja 40. godišnjice prvog stupanja ljudske noge na mesec, u okviru misije u kojoj je 1969. godine Oldrin učestvovao, američki astronaut kazao je da je NASA bila u pravu kada je 1972.
godine odlučila da prestane da šalje ljudske posade na Mesec.
"Mars je daleko više pogodan za zemaljska bića i daleko pogodniji za naseljavanje (od Meseca). To je mogući izvor života", kazao je Oldrin za američku televizijsku stanicu Foks.
On se podsetio svog prvog koraka na Mesecu, opisavši Mesec kao "potpuno pust i beživotan". Oldrin je dodao da se površina Meseca verovatno nije menjala u poslednjih 100.000 godina.
Oldrin će sutra zajedno sa svojim kolegama iz Apola 11 Nilom Amstrongom i Majklom Kolinsom prisustvovati u Beloj kući svečanosti koja će biti organizovana povodom 40. godišnjice prve šetnje Mesecom.
Najavljeno je da će trojicu bivših astronauta primiti i američki predsednik Barak Obama.
FOTOGALERIJU POGLEDAJTE OVDE.
(agencije/MONDO)
Bio je to vrhunac takozvane svemirske trke - hladni rat se tada već uveliko preselio u svemir. Na njegovom početku Rusi su imali veliku prednost.
Sovjetski Savez je 1957. godine lansirao prvi veštački satelit Sputnjik, šokirajući Amerikance i ispunjavajući ih strahom.
Manje od četiri godine kasnije, Rusi su učinili još jedan podvig - Jurij Gagarin postao je prvi čovek koji je leteo u kosmos.
Tri sedmice kasnije, Amerikanac Alen Šepard učinio je isto.
Trka se zahuktavala, a predsednik Džon Kenedi jasno je stavio do znanja da neće dozvoliti da u njoj Rusi vode glavnu reč.
"Oči sveta sada su okrenute svemiru, mesecu i udaljenijim planetama. Zarekli smo se da nećemo dozvoliti da se na njima vijori neprijateljska, osvajačka zastava, nego zastava slobode i mira. Zarekli smo se da svemir neće biti ispunjen oružjem za masovno uništenje nego instrumentima znanja i razumevanja. Da bismo taj zavet ispunili, moramo da budemo prvi i bićemo prvi", govorio je Kenedi.
Predsednik Kenedi najavio je da će pre isteka sedme decenije Amerikanac kročiti na mesec - i pre 40 godina, u julu 1969. to se i dogodilo.
Tog nezaboravnog, divnog poduhvata ne bi, međutim, bilo bez hladnog rata, kao pokretačke snage, priznaje dr Sergej Hruščov, bivši sovjetski raketni stručnjak i sin predsednika ŠSR Nikite Hruščova.
"Da nije bilo hladnog rata, to se nikada ne bi dogodilo. Ne bi bilo Sputnjika, ne bi bilo poniženja Amerike i potrebe da povrati dostojanstvo nekim još većim poduhvatom. Pogledali su u nebo, videli mesec i odlučili da tamo odu", izjavio je dr Sergej Hruščov za Bi-Bi-Si.
Sergej Hruščov istisče da "Rusi nisu osećali strah, iako su bili okruženi američkim vazduhoplovnim bazama, a da taj događaj nije privukao mnogo pažnje, te da je 'Pravda' jedva objavila desetak redova - da su Amerikanci lansirali raketu i prošetali po Mesecu.
"Televizija taj događaj nije prenosila, niti je u bioskopima prikazan film o Apolu 11. To nije bila tajna, jednostavno nije bilo publiciteta", ističe on.
Dr Hruščov priznaje da su Sovjeti radili na tome da u orbitu lansiraju nuklearno oružje, a bivši direktor NASA dr Robert Froš kaže da su i Amerikanci o tome razmišljali.
"Pojedini delovi vojske smatrali su da to ima smisla. Većina naučnika i inženjera bila je mišljenja da to nije najzgodnije mesto za postavljanje raketa, da je mnogo bolje da se rakete rasporede na zemlji, pa da kroz svemir putuju na odredište. No, bilo je oficira koji su smatrali da satelite treba napuniti bombama i raketama", rekao je Froš za Bi-Bi-Si.
Bivši američki atronaut Baz Oldrin, drugi čovek koji je hodao po Mesecu kao član legendarne svemirske misije Apolo 11, izjavio je danas da bi NASA sebi u budućnosti trebalo da postavi veće ciljeve - poput Marsa.
Uoči obeležavanja 40. godišnjice prvog stupanja ljudske noge na mesec, u okviru misije u kojoj je 1969. godine Oldrin učestvovao, američki astronaut kazao je da je NASA bila u pravu kada je 1972.
godine odlučila da prestane da šalje ljudske posade na Mesec.
"Mars je daleko više pogodan za zemaljska bića i daleko pogodniji za naseljavanje (od Meseca). To je mogući izvor života", kazao je Oldrin za američku televizijsku stanicu Foks.
On se podsetio svog prvog koraka na Mesecu, opisavši Mesec kao "potpuno pust i beživotan". Oldrin je dodao da se površina Meseca verovatno nije menjala u poslednjih 100.000 godina.
Oldrin će sutra zajedno sa svojim kolegama iz Apola 11 Nilom Amstrongom i Majklom Kolinsom prisustvovati u Beloj kući svečanosti koja će biti organizovana povodom 40. godišnjice prve šetnje Mesecom.
Najavljeno je da će trojicu bivših astronauta primiti i američki predsednik Barak Obama.
FOTOGALERIJU POGLEDAJTE OVDE.
(agencije/MONDO)
